"Чаробњак из Кремља": Како је измишљени књижевни лик уплашио Путинове критичаре

"Чаробњак из Кремља" је књига која је очарала Француску, мада њен аутор Ђулијано да Емполи сигурно није ни сањао да ће захваљујући овом симпатичном роману постати истакнути "кремљолог", позиван у бројне емисије да анализира ситуацију у Украјини. 

Чак је и француска премијерка Елизабет Борн изјавила да је "заиста уживала у књизи, која меша фикцију и стварност", преноси "Њујорк тајмс" и подсећа на чињеницу да романи већ дуго обликују јавну дебату у Француској.

Међутим, успех романа је изазвао забринутост око тога да ли он обликује ставове Француске о Русији, јер критичари кажу да је приказ Путина - углавном симпатичан, а Француска се већ суочавала са прекорима да је "превише блага" према руском лидеру. 

Измишљени Путинов помоћник у књизи размишља о декадентности Запада, намери САД да Русију "баци на колена" и наклоности Руса према снажним лидерима, а проблем критичара је што се ове кључне идеје Кремља, по њиховим речима, уопште не преиспитују у самом роману. 

Популарност дела - у најбољем случају - одражава оно што је Жерар Аро, бивши француски амбасадор у САД, назвао "неком врстом француске фасцинације Русијом", која је подстакнута историјским и културолошким везама, објашњавају критичари. У најгорем случају то указује на благ однос према Путину "који траје у Француској и који би могао да обликује однос земље према сукобу у Украјини". 

"Књига преноси клишее руске пропаганде", сматра политиколошкиња Сесил Весије, додајући да је због тога брине њен успех. 

Фикција као "кључ за разумевање Путина"

Да Емполи је већ написао бројне политичке есеје, али није очекивао пуно од прве књиге у жанру књижевне фикције, када је, још пре две године, предао рукопис издавачу. 

А онда је почела руска специјална војна операција у Украјини. Роман је убрзо објављен, а постао је "кључ за разумевање Путинових мотива". 

"Околности су очигледно промениле начин на који је књига примљена", рекао је аутор, који свој роман види више као политичку фикцију него као водич за разумевање Русије. 

Бивши шеф француске дипломатије Ибер Ведрин га је описао као "невроватно веродостојан", освојио је многа књижевна признања, попут Гонкурове награде и био пета најпродаванија књига у Француској у 2022. 

Ипак, чак и неколико експерата из Русије било је "ужаснуто" одушевљеним пријемом романа у Француској, наводи лист. Они истичу да "књига говори углавном снисходљиво о Путину, приказујући га као олигарха који се бори за добробит народа и 'поставља Русију на ноге' упркос презиру Запада", као и да "потпуно прикрива прљаву димензију Путинове стварности".

Силви Берман, бивша амбасадорка Француске у Москви, поручила је да "морамо и то да чујемо, што не значи да се слажемо са тим". 

У нормално време, закључује "Њујорк тајмс", оваква књига изазвала би "безазлену књижевну расправу", али додаје да то не важи "за време рата".

Изгледа да посебно не важи за Макрона који се замерио савезницима чувеном изјавом да Русија не треба да буде понижена, па се у тексту наводи да су три саветника француског председника одбила да кажу - или су рекли да не знају - да ли је Макрон прочитао књигу. 

Читаоцу остаје само да се запита да ли су баш сви адути Запада потрошени. Страх да демонизација Путина и Русије неће успети - а то је њихово главно оружје - толико је велики, да се и обична књижевна критика може посматрати као велеиздаја. Јер, како рече "Њујорк тајмс", ово нису нормална времена.