Свет
Пирати из Персијског залива: Империја хаоса, превара и лажи против Ирана и Кине
Како сада ствари стоје, непобедива америчка армада остаје на спољним ободима Оманског залива, ван домета многих – али не свих – иранских ракета и дронова, али свакако доступна за циљање балистичким ракетама дугог домета и хиперсоничним пројектилима
Иран је у веома лошем стању, а ми (Американци) то најбоље знамо, изјавио је недавно председник САД Доналд Трамп. Министар финансија САД Скот Бесент, у свом карактеристичном режиму заблуда о супремацији, тврди да Кина више неће моћи да добија нафту из Ирана. На чему се заснива овако смела тврдња?
Најкраћи одговор је: ни на чему. То су пуке лажи или фантазије. После проглашења америчке блокаде Ормуза, преко 20 великих бродова, укључујући и танкере, прошло је кроз Ормуз, пише бразилски геополитичар Пепе Ескобар на сајту "Фондација стратешке културе".
И као што свако зрно песка од Гобија до Сахаре већ зна, додаје он, све се врти око Кине.
Трампов рат није само економски рат против Кине, већ и против низа углавном азијских земаља, наставља Ескобар, реметећи глобалне токове енергије и трговину све врсте робе са Запада на Исток и са Истока на Запад. Нафтна блокада усмерена је и против великог дела мултиполарног света.
Добродошли у други део филма "Пирати са Кариба", који се сада зове "Пирати из Персијског залива", каже овај аналитичар. Или у нови наставак "Побеснелог Макса", с тим што сада дивља банда убица и крадљиваца нафте има новог вођу.
Шта је радио Лавров у Пекингу
Америчка централна војна команда – ЦЕНТАКОМ сада се спојила са америчком командом за Индопацифик (ИНДОПАКОМ), која представља нову пиратску хидру, додаје Ескобар.
Пре почетка америчке блокаде, бродови из само пет земаља могли су да прођу кроз Ормуски мореуз: Кине, Русије, Индије, Ирака и Пакистана. Да ли ће се ИНДОПАКОМ усудити да заплени или потопи бродове четири нуклеарне силе?
Питање је реторичко. Наравно да неће. Јужна Кореја је отишла корак даље, наставља Ескобар, и послала специјалног изасланика за директне преговоре са Техераном како би својим бродовима гарантовала безбедан пролаз кроз Ормуз.
Сада упоредите Бесента са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом у Пекингу, каже Ескобар, који је, након разговора са кинеским министром спољних послова Ванг Јијем и пријема код председника Сија, изјавио: "Русија, без сумње, може да надокнади недостатак ресурса."
Кинеско стрпљење није безгранично
Око 13 одсто кинеског увоза нафте долази из Ирана – приближно 1,38 милиона барела дневно. Паралелно, Русија преко гасовода Снага Сибира-1, који ради пуним капацитетом, испоручује 38 милијарди кубних метара гаса годишње, а нафтовод ЕСПО достиже рекордне висине.
Цевовод Снага Сибира-2 би могао да почне са радом следеће године. Русија у овом тренутку испоручује укупно 20 одсто нафте Кини.
Иран, са своје стране, може да рачуна на алтернативни цевовод и нафтни терминал" Јаск", са капацитетом од једног милиона барела дневно, који потпуно заобилази Ормуски мореуз.
Откако је објављена америчка блокада, осам кинеских танкера је прошло кроз Ормуз, подвлачи Ескобар. Штавише, Кина има чак 1,3 милијарде барела у залихама. Међутим, велико питање је колико дуго ће Иран и Кина толерисати да ИНДОПАКОМ пресреће "флоту у сенци" без балистичког одговора.
Кинески председник Си Ђинпинг је већ, са неуобичајеном оштрином, упозорио Американце да стрпљење Пекинга није безгранично.
Хути чекају свој стратешки тренутак
Блокада свих иранских лука – а не само Ормуског мореуза – ускоро би могла да се суочи са равноправним противником: предстојећом блокадом троугла "Ал Акса" (Баб ел Мандеб, лука Јанбу у Саудијској Арабији и Суец), како га називају јеменски Хути. Хути (покрет Ансралах) само чекају стратешки тренутак за блокаду овог троугла, а то ће, неизбежно, довести до тога да цена нафте достигне преко 200 долара по барелу, тврди бразилски геополитичар.
Кукавичка администрација Варварије (САД) сигурно није о овом добро размислила, јер је опседнута изгладњивањем Кине које, у теорији, уништава кључне чворове Новог пута свиле/BRI, пише Ескобар.
Оно на шта сви остали обраћају пажњу јесте како ће блокада коју спроводи ИНДОПАКОМ уништити мноштво земаља ван Кине.
"Што нас доводи до сасвим просечне рачунице будала попут Бесента", додаје бразилски геополитичар: "Хајде да изгладнимо све жедне нафте, који ће онда очајнички желети да продају своје америчке државне обвезнице назад САД, далеко испод номиналне вредности, све док заузврат могу да добију нафту и/или америчке доларе".
Дакле, Американци повлаче свој дуг из оптицаја, уз огроман попуст, и једноставно бришу огромне камате на дуг који нису у могућности да плате.
Кина је спремна на све сценарије
Међутим, нема никаквих гаранција да ће администрација Трампа добити оно што жели. Техеран не зависи од поморских рута. Током деценија санкција, Иран је развио низ алтернативних копнених коридора, на пример преко Туркменистана.
Кина је пажљиво диверзификовала све своје изворе, почевши од кинеско-руских цевовода. Дугачки гасовод Кина-Централна Азија, који обухвата Туркменистан, Узбекистан и Казахстан, у функцији је од почетка 2010-их и у потпуности заобилази америчку таласократију.
Затим, ту је и дубокоморска лука Гвадар у Арапском мору, кључни чвор Кинеско-пакистанског економског коридора (CPEC) и ослонац "Појаса и пута" (БРИ). Гвадар се налази на само 80 км источно од луке Чабахар у Ирану. Довољно далеко од Персијског залива. То се наставља на копнену руту од Арапског мора до Синђанга.
Уосталом, Кина не би гладовала ни када би у потпуности била лишена иранске нафте, тврди Ескобар. Пекинг је спреман на све сценарије, па и оне најгоре. Кина предњачи у скоро сваком сектору производње енергије, јер располаже са индустријским капацитетима за производњу технологије и инфраструктуре неопходне за сваки релевантни енергетски систем, почев од сировина, преко ланаца снабдевања, све до квалификоване радне снаге.
То укључује соларне панеле, турбине, батерије, далеководе, све у вези са соларном, ветроенергетском, хидроенергетском и нуклеарном енергијом следеће генерације.
Очигледно је да кратковиди послушници "империје сталних пљачки и препада" не могу да схвате да кинеска стратегија потпуне доминације у електричним возилима, соларним батеријама и извозу електричне енергије, ефикасно штити Средишње краљевство (Кину) од вештачких нафтних/гасних шокова као што је поморска блокада.
Стратешки пораз империје хаоса, лажи, пљачке и пиратерије
Како сада ствари стоје, непобедива америчка армада остаје на спољним ободима Оманског залива, ван домета многих – али не свих – иранских ракета и дронова, али свакако доступна за циљање балистичким ракетама дугог домета и хиперсоничним пројектилима.
За сада се догодила велика ствар, додаје Ескобар: санкционисани, неирански супертанкер, способан да превози два милиона барела нафте, отпловио је у Иран преко Ормуског мореуза. ИНДОПАКОМ се није усудио да га пипне.
Иранци, у међувремену, чекају. Асиметрично. У случају да примирје пропадне, пише овај геополитичар, Иран треба само да потопи један амерички разарач.
Читава планета ће тада, додаје Ескобар, видети оно што овај рат заиста јесте: дефинитивни стратешки пораз "империје хаоса, лажи, пљачке и пиратерије."
Live
