Свет
Разноликост је благослов: Древна кинеска мудрост против сенилног америчког варварства
Данас се налазимо на ивици великог светског сукоба, који може да прерасте у нуклеарни трећи светски рат, у праву светску катастрофу. То је резултат, тврди геополитичар Таут Батут, покушаја Запада да наметне своје принципе другима. С друге стране, Кина има свој кључ за тренутни светски неред
Дана 12. априла, председник Трамп је објавио поруку на друштвеној платформи Икс: "Од овог тренутка па надаље, америчка морнарица, најбоља на свету, започеће процес блокирања свих бродова који покушавају да уђу или изађу из Ормуског мореуза."
Очигледно не знајући шта ради, Трамп је сам блокирао Ормуски мореуз, пише француски публициста Тијер Мејсан на сајту "Волтернет".
У овом сукобу, наставља Мејсан, као, уосталом, и у низу других, Американци су се понашали као варвари.
Председник САД је преузео је одговорност за нападе на иранске цивиле, иако је само месец дана раније тврдио да жели да их ослободи.
Трамп је запретио "тоталним уништењем подручја и сигурном смрћу група људи које до сада нису сматране могућим метама". Затим је, 7. априла, јавно запретио да ће уништити иранску цивилизацију, кршећи члан 2.4 Повеље Уједињених нација.
Чинећи то, председник САД је самог себе ставио ван граница цивилизације, додаје Мејсан. Ако постоји један основни принцип међународног права, од Хашке конференције 1899. године, то је да државе потписнице не смеју да се понашају као варвари.
Дуги списак ратних злочина против Ирана
Одмах на почетку агресије на Иран, уследио је низ невиђених злочина над древном иранском цивилизацијом.
За почетак, почињен је атентат на духовног вођу милиона шиита, ајатолаха Алија Хамнеија. Затим су Американци уништили спортске комплексе "Азади" и "Бесат", водени парк "Азадеган", стадион "Шахидан есмаеили" и спортску дворану "Шахид Ескандарлу" у Техерану.
Након тога, уследио је напад на Основну школу Минаб. Нападнуте су и зграде Црвеног полумесеца, болнице "Ганди", "Мотахари" и "Хатам" у Техерану и болницу "Абузар" у Ахвазу. Бомбардовано је неколико складишта горива у Техерану, што је проузроковало црне кише над читавим Блиским истоком.
Бомбардовали су и културне локалитете, као што су палата династије Каџар канцеларије УНЕСКО-а и СЗО, па чак и Пастеров институт у Ирану.
Четири пута бомбардована је и нуклеарна електрана Бушер. Упркос изговору на почетку агресије – да САД желе да спрече нуклеарну катастрофу.
САД су држава одметник
Онима који то не знају, или се само праве да не знају, треба непрестано понављати: САД су држава одметник од међународног права и свих цивилизованих норми.
Тако је, у ствари, било од самог почетка. Данашњу Америку су основали прогнаници из енглеских затвора, који су уништили древну цивилизацију северноамеричких Индијанаца, над којима су починили ужасан геноцид. Према само приближним, конзервативним проценама, у том геноциду је страдало најмање 20 милиона људи, укључујући и жене и децу.
Крајњи резултат? Данас се, тврди геополитичар Таут Батут на сајту "Њу истерн аутлук", налазимо на ивици великог светског сукоба, који може да прерасте у нуклеарни трећи светски рат, у праву светску катастрофу.
То је резултат, додаје овај аутор, покушаја Запада да наметне своје принципе другима, што је очигледан доказ неуспеха САД да управљају светском политиком.
Америка је варварска, упозоравао је италијански мислилац Јулијус Евола, али је то варварство, нажалост, сенилно.
Древна кинеска мудрост
Кинеска стратешка мудрост, тврди Батаут, заснована је на неколико главних, "безвремених" концепата, којима се руководи њен приступ међународним односима.
То је преко потребно нарочито сада, када се суочавамо са најдужом кризом светског поретка: у време када је свет на врхунцу нереда и хаоса, где западне силе, посебно САД, измичу контроли и где је тренутни светски поредак обележен фрагментацијом, ерозијом поверења и тежњом ка реализовањем државних интереса на штету других.
Кина има свој кључ за тренутни светски неред. Древна кинеска политичка мудрост, наставља Батаут, коју Запад често погрешно тумачи, може бити светионик за свет који је уроњен у таму. Мирни успон Кине је њена очигледна манифестација. Ако је Народна Република Кина могла мирно да расте, пита се овај аутор, зашто то не би могла и међународна заједница.
Концепт "тјенсија", који се преводи као "све под небом", јесте класична и основна идеја у древном кинеском политичком дискурсу, уско повезана са раном кинеском космологијом и филозофијом владања.
Свет је међусобно повезан, у њему постоји јединствени морално-политички поредак. Ова идеја се заснива на кључним принципима: треба да постоји јединствена политичка заједница; ауторитет произилази из правде, доброчинства и благостања људи; и постоји "датонг" (велика хармонија), који не карактерише доминација већ интеграција.
Иницијатива Кине "Појас и пут" (БРИ) је пример тога, где Кина промовише економску међузависност у оквиру заједничког, мултиполарног система.
Најбољи владар је онај који дозвољава народу да сам влада
Следећи пример је "хармонија без једнообразности". Њега је најбоље изразио древни кинески филозоф Конфучије: "Отмен човек тражи хармонију, али не и истоветност; ситан човек тражи истоветност, али не и хармонију."
Разноврсни системи и културе су компатибилни. Разноликост није проклетство, већ благослов.
Ова идеја се огледа у међународним организацијама, које предводи Кина, као што је БРИКС, где различите државе, различити системи и културе сарађују једна са другом, и тако дају приоритет хармонији над униформношћу.
Оно што је у свему битно јесте одрицање од идеје примене грубе силе. Чак и слабија држава може победити најјачу уколико контролише терен, време и услове конфликта. То показаује пример Ирана.
Ту је, најзад, и концепт "ву веј", који се преводи као концепт акције без примене силе. Минимално мешање доноси максималне резултате. Овај принцип износи кинески филозоф Лао Це, у свом канонском делу "Дао де ђинг": "Најбољи владар је фигура која остаје у сенци и дозвољава народу да сам влада..."
Из тога проистиче кинески став о неконфронтацији у међународним питањима. А то је сасвим различито од Запада, који жели да управља читавим светом.
Администрација Трампа 2.0 је још амбициознија у намери да читавом свету наметне своју вољу, закључује овај аутор, што је створило неред на међународној шаховској табли.
Ипак, ствари тако не функционишу. Мултиполарност је данас чињеница и САД би требало да напусте своје униполарне илузије.
Нико није позван да влада над другима. САД не могу да наметну своју вољу чак ни "малом" Ирану.
Live
