Кина као тиха енергетска сила: Из резерви на тржиште у правом тренутку

Док је глобална пажња још увек усмерена на затворени или полуотворени Ормуски мореуз и ратне тензије на Блиском истоку, Кина је, без велике буке, почела да игра једну од кључних улога на светском тржишту нафте.

Пошто је Пекинг годинама пунио своје стратешке резерве, нагомилао је око 1,5 милијарди барела. У тренутку када се тржиште нашло под притиском, та одлука је добила пуни смисао: Кина не само да штити сопствену енергетску безбедност, већ се појављује и као стабилизујући фактор за друге.

Према речима извршног директора трговинске куће "Меркјурија" Марка Дунанда, кинеске нафтне компаније последњих недеља су врло активне, нудећи сирову нафту на тендерима и практично преузимајући део глобалне потражње.

Кина и Трампов рат: Како сукоб на Блиском истоку мења Азију | Дан увече

"Оно што се дешава у последње две до три недеље јесте да су они заиста агресивно продавали сирову нафту… Преузели су велики део потражње из разних земаља", рекао је Дунанд на самиту о робама у Лозани, преноси "Зиро хеџ".

Другим речима, док су традиционални извозници оптерећени ратом и геополитичким неизвесностима, Кина користи сопствене резерве да ублажи шокове на тржишту и обезбеди континуитет снабдевања. Део продаје долази из ослобађања домаћих залиха, део из наставка трговине иранском нафтом, али и из процене да ће се кључни транспортни правци, попут Ормуског мореуза, релативно брзо стабилизовати.

Истовремено, кинеска економија пролази кроз сопствену енергетску трансформацију. Све већи удео електричних возила смањује домаћу потражњу за бензином, процењује се за око милион барела дневно ове године, што додатно отвара простор за извоз.

Али, оно што ову причу чини посебно занимљивом јесте временски оквир. Према процени из "Меркјурија", Кина може да настави са оваквом стратегијом још неколико недеља пре него што буде морала да прилагоди курс. То практично значи да Пекинг тренутно користи јединствени прозор - да истовремено монетизује сопствене резерве, ојача свој геополитички положај и, што је можда најважније, покаже да није само потрошач већ и фактор стабилности на глобалном енергетском тржишту.

У тренутку када су западне економије суочене са инфлацијом и енергетском неизвесношћу, кинески приступ делује хладно, плански и дугорочно: улагање у резерве у миру, а потом њихово коришћење у кризи. Наравно, уз јасну рачуницу.