Свет
Смајловић у Јутру на РТ: Европа је данас у оној ситуацију у којој смо некада били ми
ЕУ нема одговор на Трампове притиске, а томе је разлог КиМ, поручује новинарка и ауторка "Релативизације" Љиљана Смајловић
Док Трамп говори језиком казне и освете, Иран нуди услове и тражи договор - у свету који се нагло преслаже, улоге нису тамо где су дуго биле, указује новинарка Љиљана Смајловић, гостујући у Јутру на РТ.
Додаје и да актуелна криза око Ирана открива дубље слојеве америчке стратегије, али и промену односа унутар Запада, где се Европа све чешће налази у позицији притиснутог партнера. У оној улози која је дуго била намењена за Србију.
Осврћући се на Иран и тренутну позицију Доналда Трампа, Смајловић каже да амерички председник верује да још има времена да поправи ситуацију.
"Он само мисли да има времена до наредних конгресних избора. Мисли да има времена да ствари поправи, али сигурно га то јако брине. Па, овај потез Емирата да изађе из ОПЕК-а, то је покушај да се снизи цена нафте, што све републиканце чини прилично нервозним", навела је.
Коментаришући нови ирански предлог, Смајловић истиче да су уступци Техерана ограничени, али тактички значајни.
"Они су направили два уступка - више не захтевају да Американци прекину блокаду Ормуског мореуза пре преговора и пристали би да прво они деблокирају мореуз, па онда Трамп - да би изгледало да их је он принудио ", каже она, додајући да су ти уступци ситни у односу на чињеницу да мореуз пре рата уопште није био спорно питање.
Посебно је указала на реторички заокрет у коме Иран користи формулацију која је, како каже, дуго била заштитни знак Запада.
"Када Иран каже 'лопта је у вашем дворишту', могу да изаберу дипломатију или наставак конфротације. А ми се сећамо у нашој кризи - лопта је увек била у нашем дворишту. Та западна реторика има следећи циљ - увек су западни предлози рационални, они су увек мотивисани прво највишим моралним побудама, друго разумним решењима. Дакле, лопта је у вашем дворишту, а ваше ја ако ћете ви да се понашате неразумно, да повлађујете својим страстима, да будете оптерећени неком историјом која одавно више ником није битна. Е, сада Иранци кажу - лопта је у вашем дворишту и то је очигледна иронија на рачун начина на који Запад разговара са Истоком који је превише емотиван и страствен. А Трамп, опет, користи стално неке малтене библијске формулације. Дакле, сада Трамп делује као да га бес мотивише, а Иранци износе разумне понуде и понашају се као разумна страна у спору", истиче Смајловић, указујући да је у актуелном сукобу дошло до необичног обрта улога.
А сличан образац притиска сада се, каже, примењује и у односима САД према Европи. Док се америчка политика дуго сводила на то да Европљани раде оно што им се каже и да према Србији буду они који кажњавају и условљавају, сада сведочимо да Европа такво понашање осећа на својој кожи.
"Они су стално били у прилици да нас кажњавају - штап и шаргарепа, ево мало шаргарепе ако будете добри, али шта можемо кад сте ви неразумни, оптерећени својом историјом, повлађујете својим страстима, па ћемо морати да употребимо штап. Сад се Американци тако понашају према Европи. Овај последњи Трампов потез којим кажњава немачког канцелара Мерца тиме што ће повући 5.000 америчких трупа, то је та америчка политика штапа и шаргарепе. Наша јавност је делом увек била незадовољна кад морамо да испунимо оно што од нас траже, посебно кад је то неправедно. Сада гледамо како је европска јавност добрим делом присиљена да уради оно што Американци од њих траже. Али док то раде, њихово становништво и бирачи су незадовољни на исти начин на који смо и ми били незадовољни", указује ауторка емисије "Релативизација" како се сада Немачка налази у нашим ципелама и открива како је бити у вазалском положају, а имати незадовољну јавност.
Говорећи о широј слици, Смајловић упозорава да иза наизглед хаотичних потеза стоји дугорочна стратегија: прво да одсече Европу од руских енергената, а сада одсеца Азију, и нарочито Кину, од блискоисточне нафте.
"Кад тако гледаш почињу да имају смисла они велики амерички пројекти за течни гас који нису деловали да имају смисла пре него су почела ова два сукоба. Иза те теорије како је Трамп лудак, како је импулсиван и како бесни, мислим да гледамо једну амерички стратегију која има смисла ако ће Американци да покушају да сачувају своју доминацију и још једном реорганизују свет или одсеку своје противнике - да Русију натерају да води један исцрпљујући рат како би је свели на азијску силу, а не евро-азијску. Само хоћу да публика размисли и о тој теорији, јер стално добијамо ту причу да је Трамп луд и да не зна шта говори", истиче Смајловић.
А у таквом распореду Европа постаје колатерална штета - када је први стратешки циљ Америке постао да руши Русију, морала је да сруши осовину Москва-Берлин.
"То је било јако важно. И сад ми причано о Трампу као о лудаку, а сетимо се Бајдена који каже 'неће бити Северног тока'. Али он говори умиљато, а онда Северног тока стварно не буде и онда се сви праве луди. Само хоћу да кажем да је ово једна конзистентна америчка политика. Бајден је то радио на један начин, Трамп то ради својим стилом. Он има другачији и лични и политички темперамент од Бајдена", додаје саговорница "Јутра на РТ".
Смајловић указује да се и унутар ЕУ јављају противречности, јер се истовремено позива на вредности и доносе одлуке које им противрече.
"ЕУ покушава да задржи Унију на причи да ЕУ има великог спољашњег противника. Пола времена говоре како је Русија једна безвезна земља која три године не може да оствари своје циљеве у Украјини, а онда кажу да ће за три године Русија да нападне читаву Европу и да ћемо зато уместо аутомобила да производимо тенкове и наоружање. ЕУ покушава да се реконструише на томе да ће она да штити континент од спољашњег непријатеља. А ко им је тренутно већи спољашњи непријатељ - Русија или Американци када је реч о европским вредностима и о главним циљевима ЕУ", истиче Смајловић.
Иако признаје да у променама односа има "песничке правде", Смајловић упозорава да последице нису безазлене ни за нас.
"Можемо да ликујемо, али ово није добро за Србију, и ми смо део те колатералне штете. Европа је могла да каже - чекајте, ми смо ЕУ, ми смо за међународно право".
А најслабија тачка Европе у сукобу са америчком политиком је - питање међународног права. Европа би, објашњава, могла да се супротстави Трампу позивањем на међународно право - да каже да се и у Ирану, и у Гази и у Израелу, мора строго придржавати тих принципа, али "њене позиције нису тако добре јер је у случају Косова урадила супротно".
"И сада и Мерц и Стармер, и Британци и главна земља ЕУ, кажу да овај рат није у њиховом националном интересу, а наравно ни рат у Украјини није био у њиховом националном интересу. Онда обојица кажу помоћи ћемо да отворимо Ормуски мореуз, али имамо два услова - хоћемо да то радимо ако ћемо имати трајни мир, а не примирје. А друго, хоћемо, због међународног права, да то нека међународна организација благослови. Ако не можемо да постигнемо да то ураде Уједињене нације, онда бар ЕУ. Сећате се да су то Европљани рекли кад је Косово било у питању и да је то највећи уступак коју је власт Бориса Тадића учинила Европи и Америци - када нисмо имали приговор и замолили Русију да не улаже вето, да се легализује европско присуство на терену. Мерц испоставља сличан захтев на који Трамп изгледа неће да пристане, а мислим да канцелар то ради, не из љубави према међународном праву, него зато што је присиљен да бира између Трампа и својих бирача, а сваком политичару су важнији бирачи од спољних сила. То је оно што гледамо и у Србији", закључује Смајловић.
Live
