Свет
Запад би да умањи значај Црвене армије: Шта да је половина Британаца погинула у Другом светском рату
На Колективном западу постоји тежња да се умањи значај Црвене армије у Другом светском рату, али Русија, Белорусија, Србија и Република Српска, као и друге земље и народи, чији су народи претрпели удар нациста и фашиста и над којима је извршен геноцид, треба да охрабрују објективне историчаре са Запада да наставе да пружају свој допринос неговању истине
Данас се у јеку прославе Дана победе ретко ко сећа чланка "Не смемо заборавити како је добијен рат" историчара Ричарда Оверија, који је пре више од две деценије објављен у "Гардијану".
Овери је, као врстан познавалац Другог светског рата, слутећи, извесно, куда свет иде, покушао да британској и светској јавности скрене пажњу да су јединице Црвене армије и грчевит отпор руског народа омогућили победу савезника у Другом светском рату, а да су, такође, допринос и жртве Кине, на другом крају планете, остали дословно потцењени.
"Замислите на тренутак да је око половине становништва Велике Британије – мушкараца, жена и деце – погинуло у Другом светском рату. Какву би то изузетну трауму представљало? Како би се победа 1945. године данас посматрала, или чак славила? Ипак, 27 милиона је процењени број совјетских жртава до краја рата. Стварни британски губици износили су око 0,6 одсто становништва, а амерички губици били су мањи, око 0,3 одсто. Али, совјетски губици, настали због рата, глади и репресија, износили су око 14 одсто предратног становништва", навео је у данас заборављеном чланку Ричард Овери ког познајемо по реченици:"Црвена армија је била та која је уништила главнину немачке војске и обезбедила Хитлеров пораз у Европи" ("Руски рат", 1997).
Како умањити допринос Русије
Оверијев чланак и низ дела која је написао представљају упечатљиво упозорење, да нације са Запада треба да буду свесне објективних историјских чињеница.
У међувремену су, како бележи низ историчара, започеле дебате међу историчарима на Колективном западу које су, миц по миц, водиле ка ревизији разумевања борбе и жртава у Другом светском рату.
Како се руске, односно совјетске жртве нису могле умањити или релативизовати тако лако, прибегло се накнадном процењивању "значаја" доприноса, у распону од индустријске производње САД и Закона о зајму и најму (Lend-Lease), до ваздушних битака и искрцавања савезника у Нормандији.
Све то је имало за циљ да, колико је могуће, умањи допринос руских трупа у ослобађању Европе.
Британци и Американци не би могли да победе Немачку
Због тога је Овери 2005. напросто грмео са страница "Гардијана".
"Готово незамислив ниво жртвовања открива колико је рат на Источном фронту био огроман и свиреп. Управо ту је настао највећи део немачких губитака. Управо ту је рат био добијен или изгубљен, јер да Црвена армија није успела, противно свим проценама, да заустави Немце 1941. године, а затим им нанесе прве велике поразе код Стаљинграда и Курска 1943. године, тешко је замислити како би западне демократије – Британија и САД – могле да протерају Немачку из њеног новоствореног царства", наведено је у поменутом чланку.
Он као да је видео каква ће "дебата" уследити међу западним историчарима.
На ову околност посредно је указао Фил Стрикланд, у свом докторату одбрањеном на Аустралијском националном универзитету, а који је у поменутом раду навео да су, закључно са 2020. годином, историографијом још увек доминирали ставови западних историчара да је руски допринос поразу Немачке био пресудно доминантан, док су доприноси западних савезника били од споредног значаја.
Али, ситуација је почела да се мења, а Оверијеве речи из "Гардијана" све мање јавних личности на Колективном западу било је спремно да чује, а још мање да разуме и на крају прихвати. Ишло се на изједначавање улога или чак на умањење руског доприноса победи.
Из пораза у победу
Ево шта је Овери видео као кључну прекретницу у Другом светском рату:
"Критични тренутак наступио је у средњим годинама рата, када је СССР посртао пред Стаљинградом, Ромел био надомак освајања Египта, битка за Атлантик још увек није била добијена, а америчко наоружавање било је тек у раној фази. Победа није била унапред загарантована. Совјетски отпор направио је пресудну разлику. Несигурно, понекад и неспретно, совјетске оружане снаге научиле су лекције које су им 1941. године наметнуле немачке оклопне армије. Ужурбани, импровизовани низ реформи и привреда усмерена готово искључиво на производњу наоружања претворили су слабе напоре из 1941. у огромне, унапред припремљене битке од лета 1943. године, од којих је сваку совјетска страна добила", навео је Овери.
Он даље наводи да немачке снаге нису биле поражене пуком бројчаном надмоћи (до 1943. милиони совјетских војника били су мртви или заробљени, а Црвена армија очајнички је оскудевала у људству), већ домишљатом тактиком и поузданом технологијом.
"Да није било тако, Хитлерова армија би наставила да побеђује, а огромно економско царство под немачком доминацијом у Евроазији суочило би западне савезнике са стратешком ноћном мором", наведено је у поменутом чланку.
Немачка је планирала изгладњивање 35 милиона људи на истоку Европе
Коментаришући тезе да су нацизам и власт СССР-а упоредиви, Овери каже да су народи Источне Европе несумњиво су живели боље под новим комунистичким режимима него под немачком империјалном доминацијом.
"Немачки планови су већ средином рата предвиђали намерно изгладњивање најмање 35 милиона људи на Истоку, означених као 'бескорисне изјелице', као и геноцидно уништење јеврејског и ромског становништва. Источни народи описивани су у немачким документима као 'хелоти' новог царства", навео је Овери.
Он се у поменутом чланку у "Гардијану" дотакао и запостављеног доприноса кинеског народа.
Совјетски Савез, како наводи, није једина држава која је на Западу потиснута из приче о победи. Кинески народ је такође изгубио процењених 20 милиона људи као последицу јапанске агресије. Као што су совјетске оружане снаге задржавале Немце, тако су и мање ефикасне, али бројне кинеске оружане снаге држале Јапанце заглављене у Азији.
"То је чињеница која је и даље готово непозната на Западу, а ипак, да је Јапан брзо победио Кину, велики ресурси били би ослобођени за напад на позадину Совјетског Савеза или за јаче војно присуство на Пацифику. И у овом случају, губици западних савезника били би много већи без тврдоглавог отпора њиховог азијског савезника. На крају, слобода Запада да планира и спроводи глобалну стратегију зависила је од способности совјетских и кинеских снага да држе главне непријатеље подаље, док су западне ваздухопловне снаге сравњивале са земљом домовине сила Осовине. Када се сутра буде славила победа, важно је да се сетимо готово 50 милиона Совјета и Кинеза који су погинули како би зауставили империјалну агресију Немачке и Јапана", навео је Овери.
Live
