Жмуре на свој проблем, али би да утичу на Србију: ЕУ тражи Породични закон, а код њих све мање деце

У Европској унији све је мање породица са децом. Подаци Евростата за прошлу годину кажу да je више од три четвртине домаћинстава у Унији без деце, док истовремено расте број самаца. Преведено у бројке то значи да од 203,1 милион домаћинстава, чак 155, 7 милиона живи без деце, што је 76,6 одсто, док у 47,4 милиона домаћинстава живи бар једно дете, што је свега 23,4 одсто.

Интересантно је да земље ЕУ убрзано губе становништво, али се Брисел не либи да дели лекције Србији и сугерише како законски да уреди породичне односе. А баш такво уређење породичних односа, довело је до овакве демографске слике у Западној Европи.

Измене Породичног закона по узору на ЕУ: Да ли ће деца моћи да самостално одлучују о промени пола?

У изменама и допунама српског Породичног закона, који је повучен из процедуре под притиском јавности, нашле су се неке одредбе које директно воде ка овом стању које данас гледамо у ЕУ. Међу њима су потпуна забрана телесног кажњавања деце, да за сваку "васпитну ћушку" родитељи могу да се нађу на мерама центра за социјални рад. Прва верзија измена предвиђала је и увођење апликације путем које би деца пријављивала родитеље, али је под притиском јавности та одредба повучена из коначног текста документа. 

Критикован је и члан закона који предвиђа да дете са 15 година може самостално да да пристанак за медицинску меру, што би најшире могло да се тумачи да оно може одлучивати и о промени пола. 

Јелена Сарафијан из Удружења "Родитељи за права деце" из Републике Српске каже да су као Удружење дубоко забринути због правца у коме иду реформе породичног законодавства у Србији и Републици Српској, са циљем усклађивања са стандардима ЕУ у процесу придруживања.

"Подаци Еуростата о драматичном паду броја породица са децом у Европској унији и расту самачких домаћинстава указују на озбиљну демографску и породичну кризу, због чега сматрамо да сва нова законска решења, те породичне и социјалне политике, морају бити пажљиво анализиране са становишта утицаја на породицу, родитељство и право детета да се родитељи пре свих старају о њему", навела је Сарафијан за РТ Балкан.

Додала је да измене и допуне Породичног закона у Србији треба посматрати и са аспекта ризика од прекомерног институционалног мешања у породични живот, као и могућности да широко постављени прописи могу довести до лакшег издвајања деце из биолошких породица.

"Додатну забринутост изазива и област међународног усвојења, која отвара питање ширих и потенцијално штетних последица по право детета да одраста у сопственом породичном и националном окружењу. Зато сматрамо да је неопходно критички преиспитати ова законска решења и спровести озбиљну анализу њихових дугорочних ефеката, уз јасну поруку да усклађивање са стандардима ЕУ не може и не сме бити аутоматско, већ мора уважити породицу као темељ друштва", навела је Сарафијан.

Шта још стоји у извештају Евростата

Од 76,6 одсто домаћинстава у Европској унији која функционише без деце, највећи део чине самачка домаћинства- 37,5 одсто свих домаћинстава у ЕУ, следе парови без деце са уделом од 24,1 одсто, док остале врсте домаћинстава без деце чине 15,1 одсто.

Измене Породичног закона: Како се под плаштом "европских вредности" разара српска породица

Насупрот томе, домаћинства са децом значајно су ређа.

"Парови са децом чине 14,7 одсто у укупном броју домаћинстава, док остали типови домаћинстава са децом чине 5,6 одсто, а самохрани родитељи три одсто. Дугорочни тренд додатно потврђује промену демографске слике Европе. У периоду од 2016. до 2025. године, број самачких домаћинстава без деце у ЕУ порастао је за 19,2 одсто, док је број парова без деце порастао за 3,3 одсто, а број парова са децом истовремено пао за 6,3 одсто", стоји у извештају Еуростата.

Разлике међу државама чланицама су значајно изражене. Највећи удео домаћинстава са децом забележен је у Словачкој 35,4 одсто, Ирској 30,8 одсто и на Kипру 28,2 одсто, док су најниже вредности забележене у Финској 18,2 одсто, Литванији 18,4 одсто и Немачкој 19,9 одсто.

Подаци показују и да половина домаћинстава са децом у Европској унији, односно 50,2 одсто, има само једно дете, док 37,6 одсто има двоје деце, а 12,2 одсто троје или више деце. Домаћинства са једним дететом су посебно честа у Португалији, Бугарској и на Малти, док су веће породице са двоје или више деце доминантније у Шведској, Холандији и Ирској, наводи се на веб страници Евростата.

Према најновијем заједничком извештају ОЕЦД и Европске комисије о социјалној економији и ширем оквиру европског тржишта рада, промене у структури домаћинстава- посебно раст удела самачких и парова без деце - имају све израженији утицај на економски раст Европске уније.

Каква је сутуација у Србији

Србија бележи деценијама уназад негативан природни прираштај. Међутим, у односу на ЕУ породица се одржала као темељ друштва. Према резултатима пописа становништва из 2022. године, у Србији има укупно 1.904.314 породица. Најзаступљеније су породице типа "брачни пар са децом" (43,35 одсто), следе породице типа "брачни пар без деце" (28,1 одсто), затим породице типа "мајка с децом" (16,8 одсто), "отац с децом" (4,7%), "ванбрачни пар са децом" (4 одсто) и "ванбрачни пар без деце" (3 одсто).

Измене Породичног закона на леду: Ко је кога погрешно схватио и ко даје коначну реч

Попис је показао да у Србији има укупно 1.311.712 породица с децом (69 одсто од укупно 1.904.314 породица).  Најзаступљеније су породице са једним дететом (54,3 одсто), следе породице с двоје деце (36,1 одсто), затим породице с троје деце (7,8 одсто), док је удео породица са четворо и више деце мањи од 2 одсто.

Проблем радне снаге у ЕУ

Мањи број домаћинстава са децом у ЕУ значи спорији раст будуће радне снаге, што повећава притисак на тржиште рада, нарочито у секторима који већ пате од мањка радника, попут здравства, индустрије и услуга. ОЕЦД такође упозорава да овакви демографски трендови дугорочно утичу на одрживост јавних финансија у ЕУ, пошто расту притисци на пензионе системе, здравствену заштиту и социјалне фондове. 

Земље ЕУ настоје на све начине да привуку младе или парове са децом са Балкана. Потписују билатералне споразуме о бесплатном школовању деце и младих са Балкана.

Словенија је са Србијом још 2016. године потписала Билатерални споразум о образовању који омогућава бесплатно школовање за децу и младе који долазе из Србије. Такве споразуме Словенија има са свим бившим југословенским републикама које нису чланице ЕУ.

То је део ширег пројекта ЕУ који предвиђа привлачења младих са Балкана, који се запошљавају или усавршавање настављају у Словенији или другим земљама ЕУ - Аустрији, Немачкој. Ретки су они који се врате у своју домовину.