Свет
ЕУ све прихватљивија бодљикава ограда за одбрану од илегалних миграната
Орбан је данашњом изјавом оживео идеју која је дуго сматрана неприхватљивом на европском нивоу, а ЕК нуди новац за физичку инфраструктуру на границама као што је опрема за надзор
Да би ограде за заштиту од илегалних миграната могле да се врате на границе Европске уније, најавио је мађарски премијер Виктор Орбан.
Он сматра да ЕУ требало да финансира њихову изградњу, а осам влада ЕУ затражило је радикалну реформу система азила и строже ограничавање нерегуларних миграција унутар Уније.
Лидери 27 земаља чланица ЕУ у Бриселу на самиту расправљаће мере против нерегуларне миграције, након што су Аустрија и Холандија покренуле питање све већег броја нерегулисаних улазака у ЕУ.
Портал "Еуроактив" објавио је да је њихов број у 2022. години износио 330.000, што је скок од 64 одсто у односу на годину раније.
Орбан је данашњом изјавом оживео идеју која је дуго сматрана неприхватљивом на европском нивоу.
Државе ЕУ подељене су у ставовима о прихватању миграната и годинама се фокусирају на ојачавање спољашњих граница како би спречили људе да улазе незваничним и често смртоносним рутама.
Владе Данске, Литваније, Летоније, Естоније, Словачке, Грчке, Малте и Аустрије су у писму Европској комисији и шефовима Европског савета навели да је време "за стварање усаглашеног оквира за азил са ЕУ за управљање свим релевантним миграционим рутама".
Потписници су позвали на строжу и ефикаснију контролу граница, као и на јачање политике о репатријацији и споразумима са трећим земљама, а упозоравају да тренутни недостатак повратка миграната представља фактор привлачења за нерегуларну миграцију.
Сличних тачака дотакла се председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у писму упућеном државама чланицама 26. јануара, фокусирајући се на борбу против трговаца мигрантима кроз повећање повратка миграната, споразуме са трећим земљама и убрзање преговора о Пакту ЕУ о миграцијама и азилу.
Фон дер Лајен до сада је одбијала да финансира изградњу "зидова" или "ограда од бодљикаве жице", иако ЕК нуди новац за физичку инфраструктуру на границама као што је опрема за надзор.
Пољска, Мађарска и Словенија подигле су ограде како би избеглице и мигранте спречиле да уђу, али је Европска комисија, која управља заједничким буџетом европског блока, до овог момента одбијала да плати изградњу таквих ограда.
ЕК наводи и да је подизање поменутих баријера у нескладу са либералним демократским вредностима и људским правима.
Подела међу земљама чланица по овом питању значи да ће постизање уједначене политике о миграцијама и азилу уочи европских избора 2024. бити велики изазов.
Европа је прихватила више милиона људи који беже од рата у Украјини, али покушава да врати више њих са Средњег Истока, из Северне Африке и Јужне Азије.
Највише људи у прошлој години дошло је из Сирије, Авганистана и Туниса, а ЕУ наводи да ће само трећина њих добити азил док ће остали бити враћени у земље порекла.
Групе за заштиту људских права критикују све рестриктивнији приступ Европске уније када је о миграцији реч и називају га нехуманим и противзаконитим, док други критичари сматрају да ЕУ на овај начин покушава да се додвори десно оријентисаним гласачима, не узимајући у обзир кризу тржишта рада због све старије популације у Европи.
