
Ништа од обнове Газе: Обећано им седам милијарди долара, колико је исплаћено?

Газа је у мрачном лимбу више од седам месеци након што је Доналд Трамп посредовао у споразуму о прекиду ватре.
Реконструкција није почела, такозвани Одбор за мир се мучи да прикупи средства, а палестински званичници изабрани да управљају енклавом су маргиниализовани у Египту.
У поднеску Савету безбедности УН од 15. маја, Одбор за мир је навео да је "главна препрека" реализацији Трамповог плана за Газу одбијање Хамаса да преда своје оружје и препусти контролу над Појасом Газе. Ипак, "Гардијанови" извори наводе да је недостатак финансирања главни проблем.
Девет земаља је обећало седам милијарди долара за пакет "помоћи Гази" на инаугуралном састанку Одбора за мир, којим је председавао Трамп. Али, само су Уједињени Арапски Емирати и Мароко послали средства, тврде извори.
Група је добила 23 милиона долара за финансирање својих операција, као и инјекцију од 100 милиона долара за финансирање будућих палестинских полицијских снага, рекао је извор. Укупно, то износи 1,75 долара за сваких обећаних 100 долара.
УН су процениле да ће укупни трошкови обнове Газе бити већи од 70 милијарди долара током деценија.
Неколико земаља које су првобитно обећале средства Одбору за мир сада нерадо плаћају, након месеци застоја у дипломатији и без напретка на терену, кажу извори.

"Земље оклевају да плате свој део", рекао је један дипломата упознат са међународним преговорима о Гази. Рат у Ирану је пружио покриће за кашњења у плаћањима, рекао је други извор.
Николај Младенов, бугарски дипломата задужен за спровођење визије америчког председника као "високи представник" за Газу, признао је прошле недеље да је свет изневерио Палестинце у Гази.
"Врата будућности Газе су и даље затворена. То није оно што је Палестинцима обећано и то није оно што заслужују", рекао је Младенов новинарима у Јерусалиму.
Застој је такође угрозио дугорочну безбедност Израела, додао је.
Одбор је уверен да може да прикупи потребна обећања за финансирање својих програма, који су још увек углавном у фази планирања, рекао је један неименовани званичник.
Мароко, Бахреин и Уједињени Арапски Емирати су сви пребацили новац за подршку режијским трошковима групе и финансирање обуке палестинских полицијских снага, рекао је он. Трамп је такође обећао 10 милијарди долара америчког финансирања које није исплаћено.
Када је споразум о прекиду ватре за Газу договорен у октобру прошле године, критичари и амерички савезници упозорили су да је опасно нејасан у погледу напетих детаља реконструкције, управљања и безбедности за Газу.
Споразум предвиђа да међународне снаге обезбеђују Газу, отварајући пут за реконструкцију, повећање помоћи, демилитаризацију Хамаса и потпуно повлачење израелских снага.
Више од пола године касније нема међународних снага нити било каквих акционих планова за њихово стварање.
Израелске снаге и даље контролишу више од половине Газе. Ограничавају критичне пошиљке хране и друге помоћи.
Већина преживелих и даље живи у импровизованим, нехигијенским камповима; глад је широко распрострањена; школе се нису поново отвориле; постоји критична несташица чисте воде; а здравствена заштита је отежана оштећењима на зградама и недостатком особља и залиха.
Трамп и његови помоћници изнели су планове за будућност која би тешко могла бити удаљенија од тренутне стварности рушевина и хуманитарне катастрофе.

Током прошле године разговарали су о трансформацији појаса у блиставо средиште туризма и трговине, са аеродромима, морским лукама и "паметним градовима покретаним вештачком интелигенцијом" за становнике Газе.
"Хајде да планирамо катастрофалан успех", рекао је Кушнер потенцијалним донаторима у Давосу у јануару. Али није било значајних радова на обнови, чак ни основних пројеката у областима Газе под пуном израелском војном контролом.
Прошле године амерички званичници су рекли да би ограђени полутрајни кампови могли бити спремни до лета и у њима може да се смести на хиљаде Палестинаца.
Неколико извођача радова поднело је понуде за чишћење рушевина, обезбеђивање и изградњу комплекса у Гази, али су рекли да нису добили уговоре за рад.
"Ништа се није догодило. Чак нису ни уговорили уклањање рушевина", рекла је једна особа која је тражила да остане анонимна из страха од одмазде.
Младенов је признао да су обе стране прекршиле примирје, али је више пута кривио Хамас за недостатак напретка, рекавши да група мора да се одрекне оружја како би отворила пут за обнову.

У мало вероватном случају да Хамас пристане на разоружање, Одбор за мир не би био у могућности да пружи подршку у обиму који је потребан на ратом разореној територији, рекла је једна особа упозната са радом тог тела.
"Најгори исход је да Хамас пристане на разоружање, а затим каже 'хајде, испуните обећања'. Шта ће онда бити?", наводи Гардијан.
Ипак, високи званичник Одбора за мир оспорио је ту процену. "Више смо него спремни и нећемо подбацити."



