Скот Ритер: Куба би могла да буде превелики залогај за Трампа

Од почетка године, Куба је на радару америчког председника Доналда Трампа, уз честе алузије на промену режима острвске нације.

Како су "дневни догађаји" реметили Трампове планове – отмица Николаса Мадура, рат на Блиском истоку, Куба је пала у други план све до краја маја када је државни секретар Марко Рубио изјавио да је Куба "један од водећих спонзора тероризма у целом региону".

Нови удар САД на Кубу: Носач авиона и оптужница против Раула Кастра

Његови коментари су уследили истог дана када је Министарство правде САД објавило оптужницу против бившег кубанског председника Раула Кастра.

За један дан, пише бивши маринац и аналитичар Скот Ритер, Трампова администрација је реконструисала пут ка војној акцији САД против Кубе.

Приказивање Кубе као државе спонзора тероризма нема никакву интелектуалну тежину или чињеничну основу, наводи Ритер и подсећа да су слични недостаци постојали у вези са легалношћу тврдњи које су САД изнеле против Николаса Мадура.

Трампова администрација, међутим, се не позива на међународно право, већ на уску домаћу политичку базу за коју би био довољан и најслабији правни основ за акцију против Кубе. Суштина је да Трампова администрација поставља темеље за војну инвазију на Кубу, наметање још строже кампање економског гушења или обоје.

Подстицај за такву акцију не лежи у било каквој инхерентној претњи коју Куба и њена влада представљају за САД, већ у потреби да Трампова администрација буде у могућности да забележи "победу" на својој табели националне безбедности након срамотног неуспеха са Ираном уочи избора на средини мандата.

Мирише на нови рат: Који су могући сценарији америчког напада на Кубу

Другим речима, уколико републиканци изгубе контролу над Представничким домом, преостале две године председниковог мандата биће изложене политичкој парализи изазваној бескрајним поступцима импичмента, који ће последње две године Трамповог првог мандата, када су покушана два опозива, учинити дечјом игром у поређењу са другим мандатом.

Ту Трамп прави огромну грешку када је у питању питање Кубе и домаће америчке политике. Трамп следи смернице свог државног секретара/саветника за националну безбедност, Марка Рубија – човека који је у себи целог живота имао антикубанску анксиозност која боји његов поглед на свет.

И Рубио и Трамп разумеју реалности повезане са политиком Флориде и важну улогу коју игра велика кубанска дијаспора Флориде у обликовању председничке политике. Али избори на средини мандата нису национални избори, они генерално реагују на другачији политички барометар – онај где иглу померају локална политичка питања која су генерално дефинисана стањем локалне економије.

Национална питања су секундарна, и ту кубански гласови на Флориди неће утицати на број места у Представничком дому и Сенату у изборној ноћи.

Трамп се суочава са економском катастрофом због свог неуспеха у Ирану и глобалном енергетском кризом изазваном овим поразом. Ако Трамп мисли да може да превари амерички народ да заборави страшне економске последице са којима се суочавају због његових погрешних корака на Блиском истоку инвазијом на Кубу и уклањањем комунистичке владе тамо са власти, он се јако вара, наводи Ритер.

Куба није Венецуела, а способност ЦИА да реплицира купљену издају Мадура није нешто што многи посматрачи Кубе верују да се може реплицирати у овој острвској нацији.

Фултон Армстронг, бивши официр Националне обавештајне службе за Латинску Америку, који је једно време радио тајно као официр ЦИА на кубанском тлу, недавно је навео да ће покушај САД да доведу до колапса режима на Куби неславно пропасти.

Председник Кубе за РТ: Кубанци су народ спреман на борбу

"Исти људи који возе шевролете из '57. уз помоћ чивилука и вешалица, направиће хаос против режима који су наметнуле стране силе", навео је он у меморандуму који је објавио у име организације ветерана из обавештајне заједнице ВИПС и подсетио да "америчка присила против Кубе није функционисала више од шест деценија".

Марко Рубио би можда ипак могао да убеди Доналда Трампа да изврши инвазију на Кубу како би очувао утицај Републиканске странке на Конгрес САД, али ће она доживети дебакл који ће, заједно са неуспехом у Ирану, означити крај Трампове ере једном за свагда, закључује Скот Ритер.