
Запад отписао високу представницу: Европа почиње да увиђа бесмисленост Каје Калас

"Кога да позовем када желим да позовем Европу?".
Иако је Хенри Кисинџер негирао да је то икада рекао, то незгодно питање остаје подједнако важно сада као што је и у његово време.
Европска унија од 2010. има агенцију "динамичног" назива - Службу за спољне послове (ЕЕАС). Последњих 18 месеци Каја Калас, бивша естонска премијерка, обављала је, наизглед, важну улогу високе представнице Европе за спољне послове и безбедносну политику, коју комбинује са својом улогом председнице Савета за спољне послове и потпредседнице Европске комисије.
Али шта Калас заправо ради? Није била позвана када су се европски лидери састали да разговарају са Доналдом Трампом о његовом самиту са Владимиром Путином на Аљасци прошлог августа (ЕУ је уместо тога представљала Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије). Заправо, пише "Телеграф", кад год било који од тих светских лидера жели да разговара са водећим Европљанима, они не зову Калас, већ Емануела Макрона, Фридриха Мерца или Ђорђу Мелони.
Званично, посао Каласове је да координише и артикулише спољну политику ЕУ. Њен проблем – и европски – је што кохерентна, а камоли јединствена, спољна политика не постоји.

Добар пример тога је 20 пакета санкција ЕУ према Русији, који се рекламирају као велики тријумф ЕЕАС. У теорији, све чланице су одлучне да казне Русију због сукоба у Украјини.
У пракси, Ирска наставља да производи челик који "пуни џепове" Москве, руски "Лукоил" наставља да управља рафинеријама нафте у Холандији, Бугарској и Румунији, подсећа британски лист. Европски танкери настављају да транспортују руску нафту, а ЕУ у целини купује запањујућих 49 одсто руског светског извоза течног природног гаса. Упркос номиналној забрани руске нафте преко цевовода – Мађарска и Словачка не само да настављају да увозе "Гаспромову" нафту путем цевовода "Дружба", већ су приморале ЕУ да плати за његову поправку када је украјински део дигнут у ваздух у јануару.
Калас је по пореклу и уверењима најострашћенија противница Русије коју је ЕУ имала и чврсто је посвећена финансирању Украјине.
У пракси, Калас не успева да убеди европске земље да финансирају њену реторику. Прошле године је покушала да прикупи 40 милијарди евра војне помоћи за Украјину, али ју је отпор Француске, Италије и Шпаније приморао да смањи износ на "реалних" 5 милијарди евра за муницију.
Калас се такође, заједно са Фон дер Лајен и немачким канцеларом Фридрихом Мерцом, залагала за зајам подржан са 140 милијарди евра замрзнуте руске имовине, али су то блокирале Белгија и Француска.
Прошле недеље, Калас је предложила да 6,6 милијарди евра војног финансирања, недавно деблокираних након пада Виктора Орбана, треба да иде директно Украјини. Али то је оспорила Пољска, која жели да новац буде компензација за оружје које је већ послато Кијеву.
Није ни чудо, с обзиром на основну структурну немоћ Службе за спољне послове, што су француски званичници почели да промовишу низ реформи које ће у суштини учинити ЕЕАС безначајном.
Французи предлажу да се 140 међународних представничких канцеларија службе консолидује у само 18 регионалних центара.
Још важније, посао израде листа санкција и предлога за војне мисије био би пребачен на Европски савет, док би свакодневну дипломатију надгледала Европска комисија. Калас ће, укратко, бити одговорна чланицама ЕУ уместо да управља независном службом.
Фон дер Лајен је, у међувремену, већ направила први рез стварањем сопствене "геополитичке комисије", именовањем првог комесара ЕУ за одбрану који сада рутински води јавни одговор блока на "руску агресију", и истражује оснивање јединице за размену обавештајних података која би парирала оној коју тренутно води ЕЕАС.
Другим речима, идеја да Европа говори једним гласом увек је била фикција. Ускоро ће то бити званична чињеница.




