Свет
Гујаничић за РТ Балкан о европским интеграцијама: Коме је намењена Европа трећег реда и зашто
Душан Гујаничић из Института за политичке студије оценио је да је најновији бриселски предлог намењен првенствено Украјини и Молдавији, али и да се шаље порука да постоји намера да се поклопи овај простор
ЕУ жели по сваку цену да направи нове федералне државе Европе, а нове чланице неће имати право гласа и биће стално на провери. Пет чланица Европске уније Француска, Немачка, Белгија, Луксембург и Холандија доставиле су нон пејпер у којем предлажу да чланство у ЕУ предвиђа могућност привременог ограничавања права гласа нових чланица у појединим областима, као и увођење нових механизама за заштиту владавине права и других темељних вредности ЕУ.
Србија, да би добила фотељу, мора да испуни разне захтеве, а највише "жеља" има суседна Хрватска. Шта балканске државе могу да очекују на европском путу и зашто је у том контексту готово немогуће направити паралелу између балканских земаља, с једне стране, и Украјине и Молдавије с друге?
Ваља подсетити на то да је сваки улазак у ЕУ и проширење било везано за геополитичке односе, а из ЕУ поручују да је прави замах и тренутак за улазак ЕУ.
О томе да ли је ово увод у федерализацију или конфедерализацију ЕУ, ствара ли се Европа трећеразредних држава и да ли ЕУ жели рат са Русијом или јој одговара док други ратују уместо ње за"Данас на РТ" говорио је Душан Гујаничић из Института за политичке студије.
"Што се тиче нон-пејпера, пре свега Фридриха Мерца, моменат није случајно изабран. Поред свих земаља које су прави или фиктивни кандидати за ЕУ овај предлог је намењен Украјини и Молдавији. У овом предлогу, који није потпуно озваничен, ту је пет држава оснивача, Немачка и Француска, на првом месту, па земље Бенелукса, истакли су да хоће да приме нове чланице и да им ограниче нека права, не сва, али да касније када буду примљене, за неко време, да им се ускрати право вета", подсетио је Гујаничић и додао да желе да пошаљу поруку да хоће геополитички да поклопе овај простор, али и да су поучени оним што им се десило са Виктором Орбаном.
Навео је да је разлог и да пред својим јавним мњењем кажу да је процес проширења под контролом и да знају шта раде.
На питање шта би ЕУ добила "брзим припајањем", Гујаничић је рекао да се са западне стране форсира наратив како је Европа била дуго у зимском сну и превише се ослањала на заштиту прекоокеанског "великог газде".
"То је наратив који дуго важи у западном јавном мњењу. Сада су осокољени, јер имају заједничког непријатеља, а то је председник РФ", казао је он и додао да многе државе које ЕУ жели да прикључи свом клубу има територијалне проблеме, односно нерешени територијални статус, међу којима је и Србија.
Гујаничић је навео да идеја о Европи у више брзина постоји дуго, додајући да је врхунац европског ентузијазма био током деведесетих и почетком двехиљадитих година.
"Једно су Украјина и Молдавија, а друго је балкански пакет држава, под условом да смо озбиљни на европском путу, о чему може да се расправља. Ако се у старту прихвата да се ограниче неке ингеренције тамо, онда се може поставити питање и третмана", казао је он. Истакао је да су Мерц, Стармер и Макрон веома непопуларни, а старо је правило да када иде лоше на пољу унутрашње политике, покрећу се неке велике приче.
Подсетио је на то да је Мерц поменуо "Косово" као одвојену територију.
"У нашем комшилуку имате гласноговорника који изражавају жалост зашто пет држава чланица ЕУ није признало тзв. Косово", подсетио је гост РТ Балкан.
Истакао је да опција повратка Велике Британије у ЕУ није на дневном реду, али да је појачана оружана сарадња.
Live
