Мерцови панцери: Немачка држава откупљује део највеће ЕУ фабрике тенкова

Немачка и Француска објавиле су да је постигнут договор о заједничком власништву над холандском фирмом КНДС, која је највећи произвођач тенкова и других система копненог наоружања у западној Европи.

Договором који је без преседана у новијој европској историји, немачка држава треба да преузме 40 одсто капитала од породице Вегман, Француска влада би задржала 40 одсто, а преосталих 20 одсто би било расположиво на тржишту.

Куповина ће "обезбедити дугорочни утицај на компанију која је од стратешке важности за европску безбедност и борбену готовост", саопштила је немачка влада.

Француски председник Емануел Макрон је договор назвао "великим кораком за наш одбрамбени суверенитет" и додао да ће ново партнерство Паризу и Берлину дати могућности "да се самостално бране, производе и напредују" ради постизања "суверене Европе која бира и штити сопствену судбину".

Г7 разматра лиценцирану производњу оружја у Украјини: Зашто баш сада?

Тачна вредност споразума није објављена, али немачки удео у КДНС се процењује на између 15 и 18 милијарди евра, наводи Ројтерс позивајући се на обавештене изворе. Уговор сада чека зелено светло одбора Бундестага за буџет и коначни потпис.

КНДС је настала 2015, спајањем француске државне фирме Некстер системс и немачке Краус-Мафеј Вегман. Компанија има седиште у Амстердаму и ради по холандским законима. Производи углавном тенкове "леопард 2" за Немачку и "леклерк" за Француску, као и друга оклопна возила, самоходне хаубице "цезар", муницију, десантне мостове, и низ других војних система.

У последњих неколико година, КДНС је отворила и постројење у Украјини, како би помогла са производњом муниције и одржавањем "леопарда" и "цезара" које су земље НАТО продале или поклониле кијевском режиму.

И Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц у последње време дају изјаве о значају стратешке аутономије Европе од САД и најављују ремилитаризацију својих држава због наводне опасности од Русије.

Прошлог месеца су Париз и Берлин одустали од пројекта заједничке производње ловачког авиона нове генерације (ФЦАС), на који је потрошено више од три милијарде евра, јер нису могли да се договоре да ли ће "Дасо" или "Ербас" бити на челу програма.