Свет
Трамп – брачни саветник завађених ЕУ партнера: Шеф Беле куће погурао француско-италијанско помирење
Самит у Антибу означиће прво француско-италијанско окупљање на врху после пет година, уз споразуме о одбрани, нуклеарној енергији и свемиру
Француски председник Емануел Макрон и италијанска премијерка Ђорђа Мелони покушаће да оставе по страни године политичких сукоба на самиту у Антибу, првом француско-италијанском сусрету на врху од 2020. године, пише "Политико".
Двоје лидера требало би да потпишу низ споразума из области одбране, нуклеарне енергије, свемирске индустрије, инфраструктуре и заштите Медитерана, чиме ће бити озваничено отопљавање односа између Париза и Рима.
Према оцени "Политика", неочекивани посредник у том приближавању био је амерички председник Доналд Трамп. Мелонијева је годинама била један од најгласнијих Макронових критичара – још док је била у опозицији оптуживала га је за неоколонијализам у Африци, оспоравала француску политику према Италији и противила се Квириналском споразуму о стратешкој сарадњи две земље.
По доласку на власт 2022. године односи са Паризом остали су хладни, док је италијанска премијерка приоритет давала сарадњи са Немачком. Са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом покушавала је да се представи као европски лидер који може да буде веза између Европске уније и администрације Доналда Трампа.
Међутим, последњих недеља дошло је до заокрета. Након америчко-израелских напада на Иран и каснијег сукоба са Трампом, Мелонијева је, према писању "Политика", заузела знатно критичнији став према Вашингтону и приближила се Макроновом виђењу јаче европске аутономије.
На самиту ће, уз Макрона и Мелонијеву, учествовати готово 20 министара и водећи привредници две земље. Планирано је потписивање споразума о сарадњи у области цивилне нуклеарне енергије, са посебним нагласком на мале француске нуклеарне реакторе, као и договора о заједничким свемирским пројектима компанија "Ербас", "Леонардо" и "Талес".
Посебна пажња биће посвећена одбрани – Француска и Италија требало би да усвоје заједничку мапу пута војне сарадње за период од 2025. до 2031. године, стратегију за безбедност Медитерана, као и нове пројекте производње ракета-пресретача "астер" и развоја заједничког система противваздушне одбране. И све то долази у тренутку када су Француска и Немачка одустале од вишегодишњих преговора о заједничком развоју борбеног авиона нове генерације.
Упркос честим политичким несугласицама око миграција, социјалне политике и европских питања, економска сарадња Француске и Италије наставила је да расте. Трговинска размена две земље током 2025. године достигла је око 112 милијарди евра, што је шест одсто више него претходне године, док су француске инвестиције у Италији премашиле 100 милијарди евра.
Из Јелисејске палате поручују да је циљ самита "повратак основама француско-италијанских односа", али и усаглашавање ставова о кључним европским темама, укључујући индустријску политику "произведено у Европи", односе са Кином и финансирање будућег буџета Европске уније.
Иако је Квириналски споразум предвидео одржавање заједничких самита сваке године, Француској и Италији било је потребно чак пет година да организују први такав сусрет.
Live
