Свет
Повеља УН: Водич за опстанак човечанства и чувар међународног права или "шведски сто"
Није Повеља УН ни крива ни лоша, него су чланице УН својим понашање које је врло често на супротним принципима Повеље довело до ситуације које смо имали, а било је много, оцењује некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић
На данашњи дан пре 81 годину потписивањем Повеље Уједињених нација постављени су темељи послератног света и међународног поретка заснованог на праву, дијалогу и сарадњи међу државама.
У времену глобалних превирања, очување међународног права, као предуслов трајног мира представља један од главних изазова земаља чланица. Такође, и инсистирање доследној примени Повељи УН с обзиром на то да је многе чланице, како су у више наврата указивали светски званичници, третирају као "шведски сто" са ког се послуже кад им одговара, а игноришу кад им њени принципи нису по вољи, што је и Србија више пута осетила на сопственом примеру.
Да ли се ауторитет и улога УН и Повеље УН поштују у потпуности, или доминира принцип селективности?
Министарство спољних послова Србије подсетило је да Србија остаје чврсто посвећена принципима на којима почива међународни поредак, међу којима су суверена једнакост држава, поштовање територијалног интегритета и мирно решавање спорова.
У руском Министарству спољних послова су нагласили да Русија доследно следи курс подршке мултилатерализму и централној координационој улози Уједињених нација у светским пословима, активно учествујући у напорима да се Организација реформише и прилагоди новим међународним реалијама.
"Оснивање Уједињених нација представљало је закономеран исход Другог светског рата и израз жеље међународне заједнице да несугласице решава кроз дијалог и консензус, као и да избегне грешке из прошлости – како свет више никада не би био доведен до глобалног сукоба", истакли су у руском Министарству спољних послова.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш недавно је оценио да је Повеља УН упориште мира за човечанство и да остаје најбоља нада за мир, назвавши је водичем за опстанак човечанства и чуварем међународног права. Он је такође истакао да је она јако онолико колико је "јака посвећеност оних који су одговорни за њено одржавање". Гутереш је навео и да свет тражи акцију од светске организације, а не само реторику.
Кинески министар спољних послова Ванг Ји је на недавној конференцији указао да УН остају важна међународна организација, али да се њихов ауторитет и улога данас не поштују у потпуности.
"Данас, ако мултилатерализам делује ослабљено, то није зато што су УН престале да буду важне, већ зато што њихов ауторитет и улога нису довољно поштовани и остварени", рекао је Ванг Ји.
Некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић указује да је најважнији допринос УН и велики поклон човечанству то што 80 година нема светског сукоба.
"То је највећа заслуга УН. За 81 годину огроман број међународних споразума из свих могућих области, економије, политике, наоружања, направљен је на бази принципа Повеље УН. Организација УН са Повељом је нешто што је изузетно вредно као извор свих могућих праваца деловања у политици, војсци, економији. Повеља УН заговара контакте, разговоре, договоре, а не сукоб", подсећа Бранковић за РТ Балкан.
Он објашњава да је Повеља УН једно, а понашање земаља чланица које су потписале Повељу друга страна плоче.
"Али, све то утиче на примену Повеље УН и примену онога што је Повеља годинама кроз међународне споразуме и конвенције изградила. Није Повеља УН ни крива ни лоша, него су чланице УН својим понашање које је врло често на супротним принципима Повеље довело до ситуације које смо имали, а било је много. УН се позивају на обавезу поновног јачања улоге УН у светским збивањима што је добро и то је отварање врата за дефиницију новог светског поретка", истакао је Бранковић.
Следеће године, истиче Бранковић најављен је велики скуп у УН који би отворио питање реформи УН, као и амандмирања Повеље УН.
Повеља УН потписана је 26. јуна 1945. године, по окончању рада конференције у Сан Франциску. Овај оснивачки документ Уједињених нација потписали су представници држава које су учествовале у рату против фашистичке Немачке и милитаристичког Јапана. Међу државама потписницама био је и Совјетски Савез, као и Украјинска и Белоруска ССР, које су биле у његовом саставу, узимајући у обзир њихов изузетно значајан допринос отпору нацистичкој агресији и њеном одбијању.
Године 1943, на Московској конференцији министара спољних послова СССР-а, САД, Велике Британије и Кине, потписана је Декларација четири државе о питању опште безбедности. У четвртој тачки овог документа истакнута је потреба за оснивањем међународне организације за очување мира и безбедности. По завршетку конференције усаглашен је коначан текст, који је једногласно подржан и усвојена је Повеља УН.
Live
