Свет
Хјустоне, имамо проблем: Да ли је ЕЕАС створена да пропадне?
Комбинација прошлих и садашњих изазова чини крило спољне политике ЕУ најтежим дететом блока
Семе тренутних изазова дипломатског кора ЕУ посејано је пре две деценије. Данас, бивши и садашњи запослени описују институцију коју муче унутрашње тензије, пад морала, растуће критике због њене неефикасности и борбе за територију између шефице Каје Калас, и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.
Ипак, ови проблеми нису почели са садашњим руководством. Расправе о структури и управљању чак претходе самом телу.
"Ако оставимо по страни Каласову, Фон дер Лајен и остале, ефикасно имамо ситуацију 'Хјустоне, имамо проблем'", рекла је за "Политико" Натали Точи, бивша специјална саветница претходника Каласове - Федерике Могерини и Жозепа Бореља, алудирајући на катастрофални системски квар мисије Аполо 13.
Многи од оних који су помогли у стварању Европске службе за спољне послове (ЕЕАС) – или су од тада радили у њој – тврде да ситуација одражава контрадикцију уграђену у њено оснивање.
Покренута пре 16 година како би ЕУ добила снажнији и кохерентнији глас у спољној политици, ЕЕАС је настала из компромиса: Владе су желеле да Европа снажније говори у иностранству, али нису биле спремне да се одрекну довољно контроле над спољном политиком како би створиле пуноправно министарство спољних послова ЕУ. Резултат је била дипломатска служба са широким очекивањима, али ограниченим овлашћењима, ухваћена између конкурентских институција и ривалских националних интереса. Како су захтеви за дипломатијом ЕУ расли, тако су расле и последице тог првобитног компромиса.
"Не морате бити универзитетски професор да бисте видели да је европска спољна политика у проблемима и да не функционише како би требало", рекла је Хилке Дајкстра, професорка међународне безбедности и сарадње на Универзитету у Мастрихту. "Уређење у Бриселу је неоптимално."
Између лепих жеља и сурове реалности
ЕЕАС је настала из политичког компромиса у Лисабонском уговору ЕУ, који је ступио на снагу у децембру 2009. године и створио унију коју данас познајемо. Затим је формално основана одлуком Савета 2010. године. Ти споразуми су створили ојачану улогу високог представника – сада позицију Каласове – и дипломатску службу која је подржава. Али, Европска служба за спољне послове (ЕЕАС) није ни конвенционална институција ЕУ нити традиционално министарство спољних послова.
Како је Пјер Селал, моћни амбасадор Француске при ЕУ, који је био дубоко укључен у преговоре о осмишљавању ЕЕАС, рекао за "Политико", ЕЕАС је договорен "неуредним компромисом у три ујутру".
Они који су се залагали за стварање ЕЕАС желели су да ЕУ говори снажнијим и кохерентнијим гласом спољне политике. А део данашњих слабости лежи у хаосу који су договорили лидери тог времена, који нису били у потпуности спремни да се одрекну суверенитета по том питању.
Служба је већ неколико година у стању "тешке дисфункције", још од мандата бившег генералног секретара Стефана Санина, рекао је један неименовани дипломата.
Крај каријере
"Када сам се преселио, речено ми је да је ово место где завршавате каријеру", рекао је званичник, додајући да је тешко добити посао у другим ЕУ институцијама након ЕЕАС-а.
Постоји култура фаворизовања приликом именовања и постављања на радна места, где су неискусни службеници уздигнути на руководеће позиције, док се ресурси погрешно распоређују, рекао је овај званичник, додајући да су стотине запослених, или око 8 процената радне снаге, на одсуству због стреса.
ЕЕАС су водила четири висока представника - често неформално названи шеф спољне политике ЕУ или главни дипломата - од којих сваки служи петогодишњи мандат: Кетрин Ештон, Федерика Моргерини, Жозеп Борељ и сада Каја Калас.
Калас је на функцији од 2024. године. А под бившом естонском премијерком, за коју су бројне дипломате упозоравале да је превише опседнута Русијом чак и пре него што је потврђена – "Ако питате Калас где је Африка, она би вам могла рећи да је јужно од Русије", нашалио се један високи европски дипломата – улога се све више сукобљавала са улогама шефова Европског савета, а посебно Комисије.
Уз шефицу ЕЕАС, која је истовремено Урсулина заменица, њену тенденцију да не размисли пре него што проговори и саму правну архитектуру ЕУ, служба буквално не зна где удара.
То је довело до позива да се ЕЕАС припоји Комисији. Ипак, понуђено "решење" изазива и фундаментално питање: чему онда ЕУ дипломатија служи?
Критичари наводе да европска дипломатија није успела да се прилагоди свету који се мења и да високи представници ЕУ са партнерима разговарају у апстрактним појмовима а не конкретним интересима.
То, кажу дипломате, заправо значи да тело нема никакву одговорност, никакве циљеве и никакву идеју како даље.
Live
