Медијски портал ЕУ о санкцијама Москви: Несанкционисана глупост Европе

Година је 2050.

Урсула фон дер Лајен, која је пркосила критичарима (и медијским извештајима) и освојила невиђени седми мандат председнице Европске комисије, улази у разочаравајуће скроман "ВИП кутак" Берлемонта. Група окупљених новинара одмах утихне.

"Двадесет осам година након почетка своје инвазије у пуном обиму, Русија очигледно није успела да покори Украјину", каже Фон дер Лајен, а њен изненађујуће живахни глас пориче чињеницу да сада има 92 године. "Зато данас предлажемо наш 137. пакет санкција".

Пауза. Нико не говори. Један новинар зева.

Мере, наставља Фон дер Лајен, укључују два списка руске "флоте у сенци" нафтних танкера – поред око 4.000 који су већ санкционисани.

Такође укључују забрану извоза неколико артикала које користи руска војска, а које се још увек производе у Европи (углавном чаше за немачки шнапс), забрану путовања за руске борце у кавезима и дресере медведа, и ограничења увоза руског пива, боршча и већине врста сирева (осим руске моцареле, коју сада, чудно, воле Французи).

"Наше санкције и даље јако гризу и дубоко секу", додаје Фон дер Лајен. "Оне слабе економске темеље руских ратних напора. Пре или касније, Русија ће морати да седне за преговарачки сто, посебно под притиском наших санкција".

Она се удаљава. Као и обично, питања нису дозвољена. Забрана је непотребна. После 136 пакета, ниједан новинар се чак ни не труди да пита.

Нажалост, овај хипотетички сценарио је само мало мање апсурдан од стварног европског, пише "Јурактив".

Прошлог месеца, Фон дер Лајен је формално предложила најновији пакет санкција ЕУ против Русије – 21.

Пакет је углавном идентичан претходних двадесет који су му претходили - "флота из сенке", банке, забрана извоза - али су нове мере нешто контроверзније.

Позив Брисела да се ограничи увоз руске рибе, на пример, изазвао је забринутост у Немачкој и другим великим увозницима због могућности проналажења алтернативних (јефтиних) извора снабдевања.

Предложена забрана уласка руских војника у ЕУ навела је Француску и Италију, које примају највећи број захтева за визе од Русије у блоку, да се успротиве њеној правној и практичној изводљивости. А предлог о санкцијама патријарху Кирилу, поглавару Руске православне цркве, жестоко је осудила Бугарска, православна земља чији је премијер описао тај потез као повратак у "еру крсташких ратова".

Ипак, дипломате и званичници ЕУ у огромној већини очекују да ће пакет, који мора једногласно одобрити свих 27 земаља ЕУ, бити усвојен наредних дана.

Међутим, ово указује на дубљи проблем са политиком санкција ЕУ, а заправо и са њеним приступом Русији уопште. "Санкције неће, барем саме по себи, постићи циљ Брисела да приморају Путина за преговарачки сто". Омча санкција може се затегнути, али руски медвед се неће угушити", пише бриселски портал.

После скоро четири и по године сукоба и бројних лажних предвиђања о неизбежном економском колапсу Русије (Фон дер Лајен је 2022. рекла да је финансијски сектор Москве на 'апаратима'), ово би требало да буде очигледно.

Кремљ: Руске банке јаче од санкција

Можда је требало да буде јасно на самом почетку сукоба. На крају крајева, Ричард Коноли, виши сарадник у Краљевском институту за уједињене услуге, лондонском тинк-тенку, још давно је приметио да готово да нема историјских примера земаља које су одустале од ратовања само због економског притиска. 

У неким аспектима, чини се да се руска економија чак и побољшава. Инфлација се преполовила на 5,3 посто током прошле године – само мало изнад циља централне банке од четири одсто. Улагање у војну индустрију подстакло је потрошачко расположење и очекивања на тржишту рада, док су реалне плате скочиле на рекордно високе нивое.

"Неких проблема има, али је мало вероватно да ће они натерати Москву на преговоре", наводи "Јурактив".

Као што је "Економист" – који је пре четири године известио да се "'тврђава Русија' руши" – приметио прошле недеље: "Ратна економија Владимира Путина има проблема – али неће се срушити."

Другим речима, наводи аутор текста у "Јурактиву", украјински успех на бојном пољу, а не економски притисак, ће одредити "да ли ће и када Путин бити спреман да преговара".

Портал пропушта да примети најновији "украјински успех на бојном пољу" - пад Константиновке, једног од најутврђенијих упоришта украјинске војске у Донбасу. Као и да подсети, код више пута поменутог притиска на Путина да почне преговоре, да је шеф кијевског режима Владимир Зеленски забранио законом преговоре с Путином, а не обрнуто.