Свет

Афера "Северни ток": Кад је лаж превелика за оспоравање

Чак и да се сазна цела истина о саботажи руско-немачког гасовода, тешко је очекивати да политичке и медијске елите инвестиране у садашњу самоубилачку политику због тога промене курс
Афера "Северни ток": Кад је лаж превелика за оспоравањеGetty © Swedish Coast Guard / Handout/Anadolu Agency

Суђење Украјинцу осумњиченом за саботажу гасовода "Северни ток" могло би да одмота цело клупко тероризма, завере и западних дезинформација, али тешко је очекивати холивудски расплет, пише за РТ интернешенел Тарик Сирил Амар, немачки историчар и професор на универзитету Коч у Истанбулу.

Замислите блокбастер о великој, мрачној тајни која би могла да промени све уколико икада изађе у јавност: да од пријатеља направи непријатеље и трајно промени однос на глобалној шаховској табли. Таква тајна могла би да буде, на пример, напад на кључну енергетску инфраструктуру и екологију једне европске земље, чланице НАТО-а, најгори чин мирнодопског тероризма свих времена. При чему и политичка и медијска "елита" нападнуте земље чини све да заташка идентитет починилаца и њихових спонзора!

Реч је, наравно, о бомбашком нападу на гасовод "Северни ток" у септембру 2022. године, када су уништене три од четири цеви система вредног 20 милијарди долара и причињена еколошка катастрофа невиђених размера.

Терористички удар у срце немачког просперитета затворио је врата снабдевању индустрије и становништва јефтиним руским гасом, чиме је немачка привреда гурнута у понор, а живот Немаца се драстично погоршао.

После шокантног напада, дошла је запањујућа завера. Западни лидери, "експерти" и медији су инсистирали на суманутој идеји да је Русија разнела гасовод, иако за то није имала никакав мотив. Ту причу је, између осталог, форсирао украјински званичник Михајло Подољак, саветник Владимира Зеленског. 

Полако и постепено, реалност је ипак узела маха. Идиотска прича о злој Русији је тихо гурнута у страну, без последица по оне који су њом загадили јавност. Медији попут америчког "Волстрит џорнала" и немачког "Шпигла", добивши инструкције, сада су покренули мало мање апсурдну причу: да је "Северни ток" уништила одважна група украјинских командоса, али на своју руку!

Ни та верзија догађаја нема смисла. Не зато што Кијев није вољан да перфидно нападне свог најважнијег и великодушног спонзора, већ што му је за то очигледно била потребна помоћ. У којој мери и од кога, тек ће се сазнати.

Пољска је вероватно имала неку улогу у томе, судећи по ликовању њених политичара и шпијуна. Међу осумњиченима су и САД, Велика Британија и Норвешка, "савезници" с којима Немачкој непријатељи и нису потребни.

Немачки тужиоци су сада подигли оптужницу против бар једног члана украјинске терористичке екипе. Сергеј К. је ухапшен у Италији прошле године и изручен Немачкој. Сад би требало да одговара за ратне злочине и најгори облик саботаже. У међувремену су немачки судови утврдили да је напад на "Северни ток" највероватније дело неке државе, што ће рећи кијевског режима.

Процес против Сергеја К. неће бити могућ без отварања очигледног питања саучесника и спонзора. И ту би неко могао да помисли да ће његов злочин и казна можда прерасти у онај расплет из Холивуда, где откриће велике тајне може да нешто промени. У овом случају, сумануту политику националног мазохизма коју води Берлин.

Зар је могуће да Немачка настави перверзну и невероватно скупу политику подршке Кијеву, са Украјинцем на оптуженичкој клупи?

Или још политику ремилитаризације, која ће уништити оно мало што је од Немачке остало? Ево, странке попут БСВ и АфД већ траже крај украјинског сукоба, нормализацију односа са Русијом и поправке на гасоводу...

Камо среће! Живот, наиме, није Холивуд. Ниједна од скандалозних тајни у последње време није променила ништа када је коначно изашла на видело. Ни постојање педофилске империје Џефрија Епстина, ни докази да су масакр демонстраната у Кијеву — повод за мајдански пуч 2014. — извели снајперисти лојални пучистима. Западне елите тврдоглаво поричу постојање истине која би могла да угрози њихов став према Украјини или политику на Блиском истоку, пише Амар.

Чак и да цела истина о улози Кијева у нападу на Немачку неким чудом угледа светло дана, Берлин ће се вероватно претварати да се ништа није променило. Већ се појавила искрено перверзна колумна у "Шпиглу" која малтене сматра да би Немци требало да буду захвални Украјини што их је ослободила злог руског гасовода. 

Немачки тужиоци неће се позабавити чињеницом да "Шпигл" подржава напад на виталну инфаструктуру, јер се уместо тога баве прогоном обичних смртника који пренесу објаву са РТ или канцелара Фридриха Мерца назову "лажљиви Фриц".

Постоји разлог што су највеће лажи толико жилаве: Неке од њих су толико важне, толико уграђене у темеље политике од које зависе садашње "елите", да не могу да допусте истини да их угрози. Просто речено, превелике су за оспоравање. 

Зато једина истинска нада лежи у одласку тих и таквих елита. Ако је Немцима заиста доста сиромашења за рачун Украјине, која их је за разлику од Русије стварно и перфидно напала, мораће да почну да гласају другачије, закључује Амар.

image
Live