Свет
Прича о две Немачке: Исток и гледа ка Истоку, a запад гледа ка Западу
Прича о "две Немачке" је много старија од краја Другог светског рата, а уместо да се говори о уједињењу, било би тачније да се каже да је Западна Немачка 1990. напросто припојила Источну
Толико волим Немачку да бих радије имао две, изјавио је својевремено бивши премијер Италије Ђулио Андреоти.
Можда није само реч о страху од обнављања немачке хегемоније, која је у 20. Веку произвела два светска рата; можда би и за Немачку и читаву Европу заиста било боље да се Немачка никад није ујединила.
Стари лисац Андреоти је вероватно био у праву, сматра италијански писац Андреа Марћиљано.
Један немачки новинар из Берлина ми је пре неколико година рекао да је Москва политички и културно ближа Берлину него Париз или Лондон, пише редовни колумниста листа "Фајненшел тајмс" Волфганг Минхау.
И заиста и данас, готово 36 година од уједињења, постоји дубок и све дубљи јаз између две Немачке: оне на истоку и оне на западу. Јаз није само економски или политички, већ, изнад свега, културни.
Источна Немачка је само припојена Западној
"Ми, деца с краја 1980-их и 1990-их, прва смо генерација која је социјализована у уједињеној Немачкој", забележила је политиколг Елизабет Кајзер у предговору свог извештаја поводом 35 година од немачког уједињења.
"Ипак, за младе људе који тамо одрастају, Исток је и даље много више од једне тачке на компасу. То је простор који обликује наше идентитете и утиче на наше животе", нагласила је.
Многи млади људи, тврди Кајзерова, не могу се поистоветити са ознаком "Западни Немац" – посебно ако живе на обали или близу Алпа. Насупрот томе, млади источни Немци се много чешће идентификују као Осиси, користећи сленг за људе са бившег истока.
У свом извештају, Кајзерова се позива на истраживање о условима живота, које показује да у малим источним градовима и руралним регионима јавни превоз и медицинске установе више нису загарантовани. Људи зарађују мање и већа је вероватноћа да ће читав живот зависити од социјалних давања. Та су давања много оскуднија него на Западу.
"Ово обликује животе многих источних Немаца чак и у одраслом добу", написала је.
Кајзерова додаје да постоје добри разлози за то: услови одрастања се значајно разликују ако живите на истоку земље, а то је посебно тачно уколико живите ван источнонемачких великих градских центара.
Немачка остаје дубоко подељена земља
Прича о "две Немачке" је много старија од краја Другог светског рата. Источна Немачка је Пруска, веома моћно европско краљевство, настало 1701. године, остатак данашње Немачке чинио је низ државица и кнежевина, које ће ујединити тек после Француско-пруског рата (1871.), под пруским вођством, када је проглашено ново Немачко царство – Немачки Рајх.
Године 1990. ситуација је била обрнута: преговори између Источне и Западне Немачке завршили су споразумом о уједињењу. Није било разговора у новом уставу; Источна Немачка је прихватила западноевропски. Уједињена Немачка није постала држава наследница, већ само наставак или продужетак Западне Немачке.
Уместо да се говори о уједињењу, било би тачније да се каже да је Западна Немачка 1990. напросто припојила Источну. Тако проширена Немачка задржала је своје место у међународним организацијама, укључујући Европску економску заједницу (данашњу Европску унију), Уједињене нације и, пре свега, НАТО.
Данас је економски и финансијски Немачка окренута ка Западу, упркос вишеструкој зависности од Русије. Али, како то каже Минхау, и културно и политички, Немачка остаје дубоко подељена земља: између истока који и даље гледа ка Истоку и запада који гледа ка Западу.
Источни Немци себе не виде као део западног света
Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, који је тада био министар спољних послова, био је један од архитеката немачке проруске политике.
Године 2016. описао је вежбу НАТО-а у источној Европи као "звецкање оружјем".
На челу гасовода "Северни ток" био је Герхард Шредер, немачки канцелар између 1998. и 2005. године. Он и неколико источнонемачких политичара формирали су мреже немачко-руске политичке, економске и културне дипломатије и обнављали старе руско-немачке везе.
Прве руско-немачке организације цивилног друштва појавиле су се током тог периода. Почетак рата у Украјини и одговор Запада окончали су 30-годишњи период дубоке политичке и економске сарадње Руса и Немаца, тврди Минхау.
Међутим, да ли је то дефинитивно крај немачко-руске сарадње? Они који гледају на Немачку из Лондона, Вашингтона или Брисела били су импресионирани Шолцовим сада већ чувеним говором у марту 2022. године, у којем је најавио "промену ере" и немачко приближавање Западу.
Минхау је скептичан према овим идејама. Источни Немци су најмање "зелени", најмање "пробуђени", најмање глобалистички међу Немцима. Они себе не виде, додаје он, као део западног света предвођеног САД.
Источна Немачка није преговарала о новом уставу са Западом, без обзира на цивилизацијске и културне разлике. Такозвано уједињење је требало да буде изведено пажљивије, можда са неком врстом аутономије за бивши исток. Кајање се, примећује овај аутор, јавило неколико година касније. Оно што многи људи нису схватили је колико су се две стране удаљиле током Хладног рата.
За послератну Западну Немачку, САД су постале главна политичка и културна референтна тачка. За Источну Немачку, главни партнер је била Русија. Поновно уједињење није окончало ову поделу, примећује Минхау; у економском смислу, то је било преузимање, а не спајање.
Немачки "заокрет", како су касније названи догађаји који су претходили припајању НДР, за многе источне Немце значио је незапосленост – сваки други је изгубио посао. Запад, који је само издалека изгледао лепо и привлачно, показао се као прилично сурово, конкурентско друштво, а идеализована представа о њему ускоро је почела да нестаје.
Економска криза, у коју Немачка данас све дубље тоне, по мишљењу овог аутора, није само последица кидања енергетских веза са Русијом. Немачка аутомобилска индустрија је удвостручила употребу старих дизел мотора и није инвестирала у инфраструктуру потребну за изградњу електричних возила. Она и даље заглављена у аналогном добу дизел мотора и бакарних телефонских каблова, и то у доба успона Кине управо у тим областима.
Западни Немци су Американци који говоре немачки
И тако данас и даље, упркос политичким мапама, имамо две Немачке.
Ту је Западна Немачка, са неким од највиших нивоа социјалне заштите на свету, пише Марћиљано на сајту "Еелектомагацине", која се тек сада полако буди из сна, зато што се Берлин одрекао своје улоге главног чворишта за руски гас и нафту.
Међутим, начин на који се осећа криза је потпуно другачији на истоку. У источним покрајинама, бившој Источној Немачкој, криза се осећа много непосредније.
Рејтинг странке Алтернатива за Немачку (АфД), која има корене у бившој Источној Немачкој, тренутно се процењује између 30 и 40 процената. АфД не само да се противи рату са Русијом, већ види повратак сарадњи са Москвом као једини могући начин да Немачка изађе из тренутне кризе.
Уље на ватру долио је Бјорн Хоке, де факто други човек у АфД-у, када је изјавио рекао да "они на Западу" и нису Немци, већ Американци који говоре немачки. Једини прави Немци, према Хокеу, су они на истоку.
За разлику од Западних Немаца, они су задржали свој идентитет, упркос деценијама владавине просовјетског режима и упркос такозваној совјетској окупацији. Америчка окупација, наизглед бенигнија, дубоко је "искварила" Западне Немце, претварајући их у Американце.
Стари лисац Андреоти
Немачки канцелар Мерц, постављен у име БлекРока, желео би да поведе Немце у рат са Русијом... Да, али које Немце, пита Марћиљано: оне који се преједају хамбургерима и отупљују телевизијским програмима? Или оне друге, Источне Немце, који не желе рат са Русијом.
С друге стране је нека чудна десница, АфД, која одбија да је Мерц поново поведе у рат са Русијом. То су већ гледали неколико пута у прошлости.
Поводом уједињења из октобра 1990. пружио немачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" објавио је књигу, која се састоји од сведочења самих Немаца.
У књизи можемо наћи и сећање раднице немачке поште на дан уједињења: "Не могу да се радујем, осећам се усамљено и рањиво. Понекад помислим да сам у малом чамцу усред узбурканог мора. Где ћу сада? Нигде луке."
Или једне медицинске сестре: "У поноћ смо сви имали у рукама чашу са вотком 'Горбачов'", присетила се медицинска сестра. "Желели смо да запевамо, када се са касете зачула стара химна. Застала ми је кнедла у грлу, на крају су ми кренуле сузе."
Укратко, можда је тај стари лисац Андреоти, закључује Марћиљано, ипак био у праву...
Live
