Шест година од Вашингтонског споразума: Да ли је Србија избегла замке под капом економске сарадње

Вашингтонски споразум има много елемената који значе притисак на спољну политику Србије, поручио је за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова Србије Живадин Јовановић у дану када је тај документ пре шест година потписан у Белој кући.

Ђурић о спољној политици Србије: Није свима по вољи, али је у складу са националним интересима

У овом документу, за који се говорило да има за циљ економску нормализацију и "регионално" повезивање, постоје "скривене мине" за нашу земљу. Неке су, што је добро, за сада, остале мртво слово на папиру.

Оно што је спроведено у дело је да је Израел признао лажну државу. Приштина је имала обавезу да годину дана не аплицира за чланство у међународним организацијама, а Србија је требало да обустави кампању за повлачење признања тзв. Косова. Приштина је у међувремену дошла до врата Савета Европе.

Договорено је и да Београд и Приштина сарађују са Министарством енергетике САД на студији изводљивости о заједничком коришћењу језера Газиводе, као и на диверсификацији извора енергије. Последњих дана, српске куће на Газиводама Приштина је срушила. 

Наш избор

Животи Срба у рукама лажне полиције тзв. Косова: Да ли је време да се српске снаге врате на КиМ

"Иако се он зове споразум о економској сарадњи, од његове основне теме одударају одредбе које се тичу премештања српске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, што се није догодило и што је добро, али није добро што је то захтевано од нас. То није израз слободне воље. У споразуму је и одредба која обавезује Србију да Хезболах третира за терористичку организацију, има одредба која се тиче економских односа Србије са другим земљама, и вези са диверсификацијом енергетског снабдевања и да ће се водити тиме да се нове технологије, као што је 5Г не прихватају од 'непоузданих добављача'. Није написано ко су добављачи, али је јасно да је у питању Кина, а и Русија. То је све наметање туђих интереса што није добро за међусобно поверење. Како ће бити поверење, ако један од партнера захтева измене у политици Србије", навео је Јовановић. 

Како је рекао, то је документ који ће остати у историји као документ који показује директне покушаје утицања на спољну и унутрашњу политику суверене земље. 

Наш избор

После Бахама: Да ли је процес отпризнавања "Косова" кренуо у рикверц?

"Израел је после тог споразума признао илегално одвајање "Косова" од Србије, што је супротно виталним интересима Србије. Са Израелом делимо сличну судбину у историји, неке друге вредности, али то не значи да нам је свеједно да ли Израел признаје стварање једне 'државе' на територији државе Србије. Не видим шта је Србија добила у односу на Косово и Метохију споразумом. Није Србија кочила дијалог са Приштином. То су чинили други утицајем на илегално руководство у Приштини. Иза свега тога кључну улогу играју спонзори 'независности' тзв. Косова, кључне чланице НАТО-а које су 1999. године извршиле оружану агресију, а остваривање ефеката те агресије и данас настављају", истакао је и додао да морамо више поштовати себе и своје интересе и да није јасно како можемо проглашавати стратешким партнерима оне који угрожавају стратешке, виталне интересе Србије. 

Америка је, подсетимо, покренула стратешки дијалог са Србијом у августу 2025. године, након састанка државног секретара САД Марка Рубија и шефа српске дипломатије Марка Ђурића у Вашингтону. 

Како је навео Јовановић, морамо увек да се руководимо суштином и да будемо ригорознији према себи, да се не заваравамо било чијом "великодушношћу и добрим намерама", него морамо користити начело: "Не поступамо према ономе шта говорите, него према ономе шта радите".

Процес повлачења признања лажне државе

Србија је последњи пут 2023. објавила вест да је нека држава повукла признање тзв. Косова, а то је био Вануату. Током 2025. године Бахами и Кенија су признали једнострано проглашену независност јужне српске покрајине.  

"Велике силе, међу њима и Вашингтон, не осећају обавезу да поштују ни оно што потпишу, а камоли оно што усмено обећају. Треба да будемо отворени за продубљивање сарадње и са земљама које су признале тзв. Косово, али да не претерујемо у изливима пријатељства и олаког обећања стратешког партнерства. Стратешко партнерство претпоставља сагласност о стратешким интересима, а има ли већег интереса Србије него што је суверенитет и територијални интегритет. Који то други интереси могу бити изнад тога? Не знам да ли је ико у Србији задовољан резултатима Вашингтонског споразума, очекивали смо велики напредак, зато смо можда и попустили, а испоставило се - више него што треба", навео је дипломата у пензији.  

Како је истакао, неке одредбе су ороченог дејства, а цео документа он није орочен временски. Навео је да Србија не може прихватати једностране обавезе, па да се уздржава од тражења повлачења признања, или од спречавања чланства лажне државе у неким организацијама, а да губи из вида да друга страна не испуњава ниједну обавезу. 

Вучић: Да прихватим независност Косова и Метохије не могу и нећу

"Немамо времена да понављамо грешке. Потписали смо Бриселски споразум 2013. и извршили све одредбе, док друге стране, укључујући и ЕУ, нису извршиле обавезе. Ми смо овај споразум, који друга страна гази, користили 13 година као основицу за потписивање других споразума и прихватање обавеза из енергетике, око паралелних институција, административних прелаза. Ми смо га све време држали као међународну обавезу да прихватимо неке друге ствари. А испуњавање обавеза треба да иде истим ритмом са другој страном. Србија непрекидно треба да ради на отпризнавању, тај посао није завршен нити су све могућности исцрпљене, ми смо најављивали још нека отпризнавања, али није објављено оно што је најављивано", подсетио је Јовановић и додао да јавност није обавештена да је то реализовано, те додао да има још могућности међу државама Покрета несврстаних. 

Иначе, 4. септембра 2020. председник Србије Александар Вучић и тадашњи премијер тзв. Косова Авдулах Хоти потписали су одвојене споразуме са лидером САД Доналдом Трампом.