Свет
Американци више не верују у Америку: Шта даље?
На 250. годишњицу оснивања САД, Американци све више сумњају у демократију, просперитет и јединство земље
Сједињене Америчке Државе управо су обележиле 250 година од проглашења независности од Велике Британије.
Рекло би се, тренутак за понос и прославу и још један повод за заставе, ватромете и говоре о историјској судбини.
Атмосфера у самим САД није нарочито слављеничка, наводи се у анализи РТ интернешенел.
Крајем јуна, Ројтерс је објавио анкету из које се јасно види да је стање у најмању руку суморно. Чак 70 одсто Американаца не сматра своју земљу најбољом на планети, 64 одсто мисли да је америчка демократија угрожена, а 38 одсто не верује да ће САД опстати још 250 година као једна земља.
Републиканци, додуше, више верују у посебну земљу којој је сам Бог дао просперитет, док је међу демократама расположење далеко мрачније. И та подела наводи на закључак да су САД дочекале 250. рођендан обузете кризом вере, попут Совјетског савеза крајем 1980-их.
Додуше, САД никада нису имале званичну државну идеологију у совјетском смислу, али су барем имале сувислу визију будућности, коју су звале "амерички сан". Тај сан је обећавао благостање кроз слободу и рад: Марљиво ради, играј по правилима, буди одговоран за себе и живот ће бити бољи, деца ће ти живети боље, а држава ће бити и остати модел за остатак света.
То обећање је у 21. веку почело да се распада. Прве пукотине су се појавиле у генерацији рођеној између 1981. и 1996, тзв. миленијалцима. Њихови родитељи су се обогатили, купили куће, имали штедњу и путовали у иностранство, а њима су оставили само студентске дугове, скупе кирије, нестабилне послове и чудан осећај да колико год брзо трче, никако да се примакну циљу.
Могли су својим очима да виде бројке: претходне генерације су биле далеко богатије за исту количину труда. Значи, стара формула више није успевала. А ако се радом више не може до доброг живота, шта онда остаје, слобода?
Американци су формално слободни, у смислу да могу да бирају председника и чланове Конгреса. Али Конгрес је пун метузалема који одбијају све промене и одлазе из јавног живота тек интервенцијом природе. Председници лепо и слатко говоре током кампање, али чим уђу у Белу кућу наставе истим старим путем. Лица се мењају, али машина остаје. А слобода почиње да губи смисао.
За младе Американце, "амерички сан" постаје оно што је грађанима позног СССР-а била "светла будућност комунизма": званично обећање које се толико излизало да више нико у њега не верује. Кад друштво једном изгуби визију будућности, губи оријентацију. Сви виде да систем више не функционише како треба, али не знају чиме да га замене и куда земља треба да иде.
Америчко друштво сада нуди два радикално различита одговора. Конзервативна десница сматра да Америка може да опстане повратком на прагматизам и слободно тржиште, подршком предузетницима, ефикаснијом јавном потрошњом и спољном политиком неспутаном старим идеолошким проповедима о демократији и људским правима. По њима, Америка треба да престане да попује свету и побрине се о себи.
Напредна левице верује супротно: да не треба дирати у стубове либералне демократије, већ радикално реформисати привреду. Богатство нације, кажу, мора бити праведније распоређено, а на мега-корпорације, поготово технолошке, гледају са дубоком сумњом. Нови негативци су "техно-феудалци", милијардери чија моћ конкурише државној.
Обе стране се слажу да садашњи поредак не може даље. Не слажу се само шта је следеће.
Доналд Трамп је требало да испита рецептуру деснице у пракси. Његове присталице су очекивале раскид са старом елитом, нови економски национализам и власт која ће престати да се извињава и почети да ради, јер је он то све обећао. Али Трампов мандат је показао колико је његов покрет ограничен, јер је показао да ту нема неког система, док Трамп не размишља у историјским категоријама. По њему, Вашингтону није потребна нова национална доктрина, већ златне балске дворане и споменици његовој слави.
Трампов приступ прослави 250. годишњице Америке разочарао је чак и неке његове присталице. Многи су очекивали озбиљан програм, или бар симболички осврт на пут земље. Уместо тога, добили су списак Трампових остварења. Није било јасно да ли је реч о прослави 250. рођендана Америке или наставку прославе 80. рођендана њеног садашњег председника.
Разочарана десницом, Америка сада гледа према левици. Гласачи у великим градовима су више склони да експериментишу, што показује избор Зохрана Мамданија, отвореног социјалисте, за градоначелника Њујорка. То није случајно, јер су велики градови места где се највише виде супротности модерне Америке: трошкови некретнина, неједнакост, миграције, криминал, инфраструктура у распаду и бес на далеке елите.
Ако социјализам успе на нивоу града, очекујте да левица ускоро крене да полаже право на више инстанце власти.
Како ће реаговати њихови противници? Да ли ће признати пораз, или одлучити да њихова Америка не може са овом "другом Америком" да живи под истим кровом? Питање које прогони ову 250. годишњицу није да ли је Америка имала историју вредну пажње — јер јесте — већ да ли ће имати заједничку будућност.
Можда ће Американци пронаћи неки компромис и поново измислити САД, као што су то већ урадили у пар наврата. А можда су два политичка "племена" већ почела да путују различитим стазама историје.
Ако у следећих 250 година САД крену путем разлаза, цивилизованог или не, то неће бити зато што нису имали довољно застава или добрих говора, већ зато што је њихов народ престао да верује у старо обећање.
Live
