Свет

Шта пише у декларацији о Украјини на коју само Србија није ставила потпис

У антируском и ратнохушкачком тексту са Петог самита "Украјина - Југоисточна Европа" користе се већ виђене фразе о "руској агресији" и позива се на јачање санкција Москви
Шта пише у декларацији о Украјини на коју само Србија није ставила потпис© AP Photo/Dan Bashakov

У декларацији са Петог самита "Украјина - Југоисточна Европа", коју председник Србије Александар Вучић није потписао користе се већ виђене фразе о "руској незаконитој, ничим изазвана и неоправдана оружаном агресијом против Украјине", уз позив Русији да "одмах оконча рат".

Потписници антируског и ратнохушкачког документа позивају на јачање санкција Русији, борбу против сајбер и хибридних претњи и већу сарадњу у области безбедности Црног мора. 

Говори се о грубом кршењу међународног права, укључујући Повељу УН и оштро осуђује свака политичка, војна, техничка, финансијска или друга подршка ратним напорима Руске Федерације, коју пружају треће државе. Наравно, не помиње се оружје које у Украјину стиже са Запада, нити узроци који су довели до Специјалне војне операције - свакодневно малтретирање руског народа у Украјини и кршење права. 

У тексту из Кијева пише да "остају уједињени у уверењу да не може бити трајног мира, безбедности, стабилности и просперитета у Европи без суверене и независне Украјине, похваљују снагу и храброст украјинског народа".

Осуђују се "интензивни напади Русије на Кијев и друге локације широм Украјине, што је очигледно кршење међународног права", а не помињу се терористички напади Украјине на Русију, међу којима су напади на цивиле.

"Позивамо Русију да прекине своје ракетне и нападе дроновима на мирне градове Украјине", наводе у декларацији у којој подвлаче да "јачање капацитета противваздушне одбране Украјине остаје приоритет, посебно релевантним системима и пресретачима способним да пресретну балистичке ракете". 

Уз то иде и подршка скупљању новца у циљу испоруке наоружања. 

Акцентује се "непоколебљива подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница, укључујући њено територијално море".

"Наглашавамо нашу политику непризнавања било каквог покушаја незаконите измене ових граница и потврђујемо право Украјине на самоодбрану у складу са чланом 51. Повеље УН. Наглашавамо да потпуно, безусловно повлачење руских снага и војне опреме са целе територије Украјине остаје неопходан услов за постизање трајног мира. Ниједна одлука која се тиче Украјине не може се донети без Украјине", наводи се у тексту, који нимало не осликава реалност на терену. 

У тексту се ређају и похвале Владимиру Зеленском и помиње "непоколебљива посвећеност Украјине миру" и "важност" тзв. "коалиције вољних". Поздравља се недавно отварање два преговарачка кластера са Украјином и Молдавијом, те говори о "замаху проширења". 

"Будуће чланство у ЕУ партнера са Западног Балкана, као и Украјине и Молдавије, представља стратешку инвестицију у дугорочну стабилност, безбедност и просперитет Европе. Да би искористили нови замах за проширење ЕУ, партнери остају посвећени одржавању циљаних реформи и одлучном испуњавању критеријума за чланство, укључујући потпуно усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ", наводи се. 

Потврђује се "подршка евроатлантским тежњама Украјине на њеном неповратном путу ка будућем чланству у НАТО-у, када се савезници сложе и када се испуне услови". Позива се на "даље јачање притиска санкција на Руску Федерацију". Осуђује се, како наводе, "окупација" Запорошке нуклеарне електране, а не помиње се ни реч о нападима снага Украјине на електрану.   

Договорено је да наредни самит буде у Словенији. 

Параф на документ су ставили представник Кијева Владимир Зеленски, председници Албаније Бајрам Бегај, Грчке Константин Тасулас, Молдавије Маја Санду, Румуније Никушор Дан, премијери Хрватске Андреј Пленковић, Словеније Јанез Јанша, први потпредседник Владе Републике Северне Македоније и министар за европске послове Беким Саљи, потпредседник Владе за спољне и европске послове Црне Горе Филип Ивановић, министарка спољних послова Бугарске Велислава Петрова-Чамова, уз објашњење да се окупили у Кијеву у присуству председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. 

Подсетимо, Србија није увела санкције Русији што јој Брисел готово свакодневно замера. 

image
Live