Зашто БРИКС не треба да се угледа на Г7

БРИКС би направио стратешку грешку уколико би покушао да постане пандан западним политичким и војним савезима, попут Г7 или НАТО-а, јер његова највећа предност лежи управо у томе што није настао као блок против било кога, оцењује се у анализи Тимофеја Бордачева, програмског директора Валдај клуба.

Бордачев сматра да се, након проширења 2024. и 2025. године, пред БРИКС постављају два кључна изазова – очување унутрашње кохезије и преузимање значајније улоге у глобалном управљању. Али и упозорава да одговор не може бити копирање западних институција.

"БРИКС ће успети само ако пронађе заједничке циљеве који су важни његовим чланицама, али и широј међународној заједници", наводи.

Следеће поглавље БРИКС-а је почело

За разлику од многих међународних организација које су настале као последица ратова или ради очувања односа снага међу великим силама, БРИКС није основан да институционализује војну или политичку доминацију, већ као платформа за сарадњу држава различитих политичких система и развојних модела.

У тексту Бордачев подсећа да су Европска унија, НАТО, Г7, АСЕАН и Шангајска организација за сарадњу настали у специфичним историјским околностима и са јасно дефинисаним циљевима, али да ниједна од тих организација није успела да постане истински модел глобалног управљања.

Посебно се издваја Г7, за који аутор наводе да више не представља институцију глобалног управљања, већ "ефикасан војни и економски штаб Колективног запада" који координира политику према остатку света.

"Ниједан озбиљан посматрач данас не може Г7 да сматра институцијом глобалног управљања", истиче програмски директор Валдај клуба и додаје да би због, покушај да БРИКС постане ривалска верзија Г7 био супротан његовој изворној мисији.

Уместо стварања новог политичког или војног блока, БРИКС би требало да се усредсреди на области у којима његове чланице имају заједничке интересе: развој инфраструктуре, индустријализацију, прехрамбену и енергетску безбедност, технолошку модернизацију и смањење зависности од финансијских институција које контролише Запад.

"Међународна сарадња може да донесе практичне резултате без политичког туторства Запада", истиче Бордачев.

Објашњава и да би управо такав приступ БРИКС учинио привлачним за велики број држава, које не траже нови идеолошки центар моћи, већ инвестиције, технологију и слободу да самостално одређују сопствени развојни пут.

Путин: БРИКС је давно претекао Г7, та предност само расте

Као пример наводи могућност заједничких пројеката у Западној Африци, региону који је деценијама био експлоатисан, а мало је добио заузврат. Програми усмерени на инфраструктуру, енергетику, пољопривреду, образовање и развој индустрије, наводи, били би најбољи доказ да БРИКС нуди другачији модел међународне сарадње.

На крају закључује да ће се успех БРИКС-а мерити конкретним резултатима – изграђеним путевима, новим енергетским капацитетима, већом производњом хране и отпорнијим економијама – а не реториком о "новом светском поретку".

Према оцени аутора, управо тако БРИКС може да изгради кредибилитет као један од стубова будућег мултиполарног света.