Свет
Дан сећања на децу жртве рата: Приче из Донбаса, страшне слике које заувек остају у сећању (ВИДЕО)
Новинар Данијел Симић присетио се извештавања из ратних подручја и за РТ Балкан говорио о страдању цивила, животу под бомбама, али и о томе зашто је украјински напад на ирански брод у Каспијском мору – агресија Украјине на Иран
Оружане снаге Украјине су 27. јула 2014. године извеле масовни напад на Горловку, у којем су, према наводима власти Доњецке Народне Републике, погинуле 22 особе. Међу страдалима је била и Кристина Жук, која је живот изгубила док је у наручју држала своју десетомесечну ћерку Киру, најмлађу жртву тог напада.
Преминула мајка са дететом остала је упамћена као "Горловска Мадона", док су становници Донбаса тај дан назвали "Крвава недеља". Њихова трагедија постала је један од симбола страдања цивила током сукоба у Донбасу.
Поводом Дана сећања на децу жртве рата у Донбасу, новинар Данијел Симић, гостујући у емисији "Данас на РТ", присетио се својих боравака у том региону, наводећи да је први пут тамо био 2017. године, а да се касније више пута враћао.
Током боравка 2021. године, када је био посматрач на изборима у Руској Федерацији, Симић је, како је навео, на сопствену иницијативу посетио Ростов и подручје Луганске Народне Републике.
Посебно је издвојио посету Славјаносербску, месту које за њега има посебан историјски значај.
"Посетио сам место Славјаносербск, што је била нека врста мог унутрашњег ходочашћа, да прођем траговима наших предака који су се у време Арсенија III Чарнојевића доселили у јужну Угарску, а касније, за време Катарине Велике, стигли на простор данашњег Донбаса, где су основали колонију која се простирала од Бахмута до Луганска. То су били градови које су основали Срби", навео је Симић.
Како је истакао, у том периоду историјске везе Срба и тог дела Донбаса нису привлачиле већу пажњу, али се, према његовим речима, ситуација променила након повратка у регион 2022. године, када је интересовање за дешавања у Донбасу постало знатно веће.
Говорећи о периоду након 2014. године и почетку сукоба у Донбасу, Симић је рекао да је кијевски режим, уз помоћ неонацистичких група, прво преузео контролу над деловима оружаних снага Украјине, а затим послао хеликоптере и вишецевне ракетне бацаче да гађају вишеспратнице у Донбасу, једном од најгушће насељених подручја бившег СССР-а.
Осврћући се на своје прве доласке у Донбас као новинар, Симић је навео да му је требало времена да у потпуности схвати размере свакодневног живота људи у ратној зони.
Посебно му је, како је рекао, било тешко да схвати, да током прес-туре са руском војском добија упутства да обуче панцир и шлем због опасности на терену, а да се након тога сусреће са женама и децом који годинама живе без икакве заштите, изложени ратним дејствима.
Симић се присетио и једног догађаја из Јасиноватаје, где је застао на путу ка Горловки, одакле је требало да настави према Бахмуту.
Док је, како је навео, чекао иза зграда које су током Другог светског рата изградили аргентински заробљеници, угледао је дечји лимени тобоган пробушен гелером.
Иако је до тада видео разрушена игралишта, обданишта и читаве градове, управо тај призор га је посебно погодио и остао му трајно урезан у сећању.
"Био сам јако љут на оне који пуцају на дечја игралишта", нагласио је Симић.
Симић је навео да ни раније није имао разумевања за приватне ватромете у касним вечерњим сатима, али да је после 2022. године, када се вратио са терена из Маријупоља и Доњецка, преко Херсона и подручја Запорошке нуклеарне електране, тај осећај постао још снажнији.
"Немам никакво разумевање за приватне ватромете после поноћи или касно увече. Иако знате да је то само ватромет, нешто у вашем организму реагује на експлозију и бљесак", рекао је Симић.
Гост емисије РТ Балкан је навео да га и данас прогањају поједине слике са ратних подручја која је посетио, иако, како је истакао, не може да каже да има посттрауматски синдром, нити да је пролазио кроз ситуације које би се могле тако окарактерисати.
Као један од призора који му је остао дубоко урезан у сећању издвојио је једну репортажу из Доњецка са Трга рудара.
Како је испричао, након што је сазнао да је у нападу погинуло двоје цивила, дошао је на место догађаја редовном тролејбуском линијом која није била прекинута, снимио како власти обављају увиђај, а затим се истим превозом вратио у свој смештај.
"Тада сам схватио шта је све човек способан да преживи и шта му све може постати нормално", рекао је Симић.
Он је додао да у Доњецку постоје људи који своју децу годинама не пуштају напоље због опасности од напада, али и они који се веома брзо након експлозија враћају свакодневном животу — шетају псе, излазе са децом и гурају колица. "То показује колико је човек прилагодљиво биће и да се живот, се живот не може задржати", закључује Симић.
мору.
Покушај Зеленског да повеже "мрски Иран" са "мрском Русијом"
Симић се осврнуо и на дешавања на Блиском истоку, као и на украјински напад на ирански брод у Каспијском мору, оцењујући да је реч о ширем обрасцу политичког сукоба и медијског позиционирања.
Он је оценио да је, како је навео, сатанизација Ирана у америчким медијима присутна од појаве Исламске Републике Иран, тврдећи да су у то време Сједињене Америчке Државе биле активан учесник у супротстављању новим властима у Техерану и на страни бившег шаха Резе Пахлавија.
Према његовим речима, касније је уследила, како је рекао, "трансгенерацијска сатанизација" тог подручја, слична оној која, постоји у случају Северне Кореје и Русије.
"Владимир Зеленски, који се очигледно више труди да ратује у етеру него на фронту, држи се тих формулативних топика из америчке популарне културе и покушава да на све начине 'мрски Иран' повеже са 'мрском Русијом' и створи фронт у којем је он на истој страни са Вашингтоном. Он се чак препоручује као неко ко је способан да изведе тако смеле акције као што је напад на бродове неке треће земље, којој није објавио рат. То је, на неки начин, агресија Украјине на Иран", нагласио је Симић.
Он је додао да Зеленски, како сматра, од почетка сукоба инсистира на одређеним наративима, укључујући и причу о наводној отмици деце, од које, како каже, није одустао до данас.
"Владимир Зеленски је за сваког ко озбиљно прати дешавања још у време Змијског острва дисквалификован као неко ко износи проверене информације. Тада је рекао да су украјински војници који су били на Змијском острву упутили сочну псовку руском броду који им је наредио да се предају и да су сви херојски изгинули. На крају је истина испливала на видело – да су се предали, да су их Руси довезли до обале и да су их потом пустили кућама", подсетио је Симић.
Live
