Увод у апокалипсу: Америчка машина смрти против Ирана

Вашингтон је недавно издао безбедносно упозорење којим позива све америчке држављане да сместа напусте Западну Азију. Западне новинске агенције извештавају да САД и Израел припремају напад великих размера на енергетску инфраструктуру Ирана.

Претходно је амерички председник Доналд Трамп запретио да ће за једну ноћ уништити читаву цивилизацију.

Неоконзервативни медији у Америци са радошћу и одушевљењем пишу да ће "Иран вратити у доба свећа". САД – које су се после Другог светског рата представљале као браниоци правног поретка – поново отворено прете новим ратним злочинима.

Америка, са својом огромном мрежом тинк-тенкова, своди своју поруку Ирану на један императив: "Умри, или ћемо те убити", пише ирански историчар Али-Мохамед Мохаџер Насер на сајту "Мулиполар прес", и додаје: "Ова, двеста педесет година стара сила, више не говори чак ни енглески језик, њен речник се свео на голу принуду, силу, смрт и претњу уништењем".

Ово је терминални језик саме либералне (западне) демократије, наставља ирански историчар, која је некада тврдила да представља кулминацију људског напретка и последњу фазу цивилизацијске еволуције.

Трамп отказао напад на Иран; Арагчи: Преговори о Ормузу у завршној фази

Америка, која се представљала као сила која штити међународни поредак заснован на људским правима и људском достојанству, сада стоји огољена, док се испод универзалистичке реторике скрива нешто много примитивније и опасније. И сваки критички ум, пише Насер, данас мора да се данас суочи са наслеђем хуманизма, просветитељства и либерализма, који су створили ово чудовиште.

Рат не започиње бомбама и ракетама

Јер, рат не почиње са бомбама и ракетама. Прве детонације су детонације до којих долази у самом језику. Како примећује овај аутор, када се уништење виталне инфраструктуре једне земље предлаже само рутинска опција, ствара се нешто много значајније од пуке војне претње.

Послератни међународни поредак почивао је на ставу да рат мора бити регулисан правилима. Женевска конвенција и међународно хуманитарно право заснивали су се на принципу да постоји разлика између војних циљева и цивилног живота, и да се људска патња не може свести на пуки инструмент политике.

Али у пракси ови принципи су безброј пута прекршени: у Вијетнаму, Ираку, Југославији, Авганистану, Гази...

Када уништење енергетске мреже једне државе – од које зависи свакодневна егзистенција милиона људи – постане уобичајени речник у међународној политици, питање више није само да ли је такав чин компатибилан са међународним правом. "Поставља се", каже Насер, "једно много крупније питање, прожето горком иронијом: шта се десило са тим истим поретком који је тврдио да је изграђен како би се обуздао рат? И да ли је такав поредак заиста икад постојао?".

Наравно да није. То је била замка за неизлечиво лаковерне. Патње и страдање цивила су одувек биле само део "рутинских операција" САД, које се, посебно после Другог светског рата, налазе у сталном ратном стању.

Рат је мир, а мир је рат, писао је енглески писац Џорџ Орвел у роману "1984".

Каква је разлика између Америке и ИСИС-а

Данас се ционистички режим Бенјамина Нетанјахуа, који живи од рата између муслимана и хришћана, спрема да испише нова поглавља историје злочина против човечности, пише ирански историчар, и додаје:

"Нетанјаху, охрабрен недавном успешном безбедносном операцијом своје владе против Шпаније, сада мисли да убеди Америку да покрене регионалну апокалипсу". Регионалну апокалипсу, за почетак.

Ово питање нас доводи до мрачне територије деконструкције – области у којој се суочавамо не само са кршењем закона, већ и са самоуништењем сопственог дискурзивног темеља закона. Француски филозоф Жак Дерида је тврдио да "сваки текст" – а сваки правно-политички поредак јесте текст – почива на сакривању својих унутрашњих контрадикција. Управо то се десило са "либералним поретком заснованим на правилима".

Наш избор

Дмитриј Медведев: Човек који говори истину

Либерални поредак, пише Насер, почивао је на "светој бинарности": "ми" – наводно цивилизовани, који поштују "правила" – против "њих" – против "дивљака", који не познају никакав закон. Женевска конвенција, Повеља УН, кантовско обећање "демократског мира" – све је то било смишљено да повуче јасну линију између легитимног рата (одбрамбеног или хуманитарног) и нелегитимног рата (агресивног и варварског).

Али данас, Америка – као наводно опуномоћени представник овог поретка – отворено представља бомбардовање виталне цивилне инфраструктуре као "рутинску опцију". Ова бинарност између "нас" и "њих" се ту урушава; Америка више није цивилизована сила која успоставља законе, већ се претвара у дивљака.

Америчке амбасаде позвале грађане да напусте Блиски исток; Цене нафте нагло скочиле

Која је разлика између америчке претње ратним злочинима и претње геноцидом ИСИС-а, пита се он и наставља: "Обе говоре језиком чисте смрти. ИСИС је, барем, био искрен".

Црнохуморне досетке Трампа и Хегсета

Када Пентагон описује гађање школа и болница као "грешку у прорачунима мању од пет процената", више се не суочавамо са правом, већ са математиком смрти, пише ирански историчар: у америчком политичком језику "преговори" значе ултиматум, "одвраћање" је економски геноцид, регионални поредак "управљани хаос".

БРИКС и ШОС на иранском испиту: Куда даље?

Трамп и Хегсет деле снимке бомбардовања и кажу: "Наставићемо са тим". А то више није политичка изјава, већ трагична, црномухорна досетка, натопљена људском крвљу. Када се рат сведе на комедију и спектакл, сам поредак се претвара на гест – а овај гест, ма колико био смртоносан, више се не може схватити као глобална норма, већ као признање сопственог нихилизма, додаје Насер.

И Трамп и Хегсет, као и Нетанјаху, славе рат и убијање. Прави циљ је рат, а не мир.

САД сада стоје саме у пустињи голог нихилизма

Америка, прети "да ће вратити Иран у доба свећа" и, уништењем инфраструктуре, експлицитно изјављује да "цивилни живот" у њеним очима нема никакву вредност, већ да је само средство политичког притиска.

Како примећује овај аутор, то значи да САД сада стоје саме у пустињи голог нихилизма. А у тој пустињи нико не издаје наређења; сви су и ловци и ловина. А ловац ван закона, ма колико био добро наоружан, више не може претендовати на улогу моралног учитеља. Ово није безначајна лекција за свет у коме постоји више држава са нуклеарним оружјем.

Амерички поредак је некад заиста постојао, али не као утврђена истина, већ као оснивачки мит. Данас је овај мит директно суочен са сопственим, непобитним контрадикцијама – геноцидом у Гази, претњом ратних злочина Ирану, мучилиштима у Абу Граиба и Гвантанаму, примећује Насер.

Другим речима: амерички либерални поредак је доживео сопствени унутрашњи колапс. Схватити озбиљно овај урушени поредак, пише овај аутор, било би права лудост.

Немогућ је сваки покушај да се води озбиљан дијалог САД, јер то значи суочавање живих људи са америчком машином смрти.