Зашто Израел наставља да напада Газу упркос прекиду ватре постигнутом уз посредовање САД

Израел је наставио војне операције у Појасу Газе, интензивирајући нападе откако је амерички председник Доналд Трамп објавио "историјски споразум" о спровођењу следеће фазе прекида ватре.

Десетине Палестинаца, укључујући жене и децу, убијено је или рањено последњих дана. Иако је Хамас прихватио предлог, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху искључио је могућност повлачења из енклаве.

Шта стоји у најновијем плану за прекид ватре?

План је резултат преговора којима су посредовали Египат, Катар, Турска и САД и уређује следећу фазу примирја договореног у октобру.

Према предлогу, Хамас би започео фазни процес разоружавања, док би се израелске снаге повлачиле из Газе у фазама. Цивилна управа би била пренета на Национални комитет за управљање Газом, палестинско технократско тело, након чега би следили напори за обнову и распоређивање међународних стабилизационих снага.

Трамп је описао предлог као "монументални корак ка трајном миру и безбедности" и кључну прекретницу у његовом ширем плану за Газу.

Шта кажу Хамас и Израел?

Две стране се и даље противе редоследу кључних одредби споразума.

Хамас потврдио да је постигао договор о окончању сукоба са Израелом

Нетанјаху је рекао да Израел није пристао на план Одбора за мир и да се неће повући из Газе док Хамас не буде потпуно разоружан, инсистирајући на томе да ће Израелске одбрамбене снаге остати у такозваним безбедносним зонама енклаве "колико год је потребно". Израелски министар националне безбедности Итамар Бен Гвир такође је одбацио план као "неприхватљив", тврдећи да би војне операције требало да буду настављене.

Хамас је наводно формално прихватио предлог, али инсистира да до разоружавања не може да дође док израелске снаге остају у Гази и напади се настављају. Група каже да свака предаја тешког наоружања зависи од потпуног израелског повлачења, прекида непријатељстава, реконструкције, међународних гаранција и напретка ка палестинској државности.

Шта се дешава у Појасу Газе?

Израелске војне операције су настављене упркос оквиру прекида ватре. Напади пријављени широм енклаве последњих дана повећали су број убијених Палестинаца од ступања на снагу примирја на више од 1.250, према подацима Министарства здравља Газе.

Примирје је омогућило тимовима за спасавање да приступе деловима разорене енклаве, где се и даље откривају остаци жртава убијених у ранијим фазама рата. Ове недеље, Палестинци су одржали масовну сахрану за више од 100 тела пронађених из рушевина стамбене зграде у насељу Сабра у граду Гази.

Рат је почео 7. октобра 2023. године, када је Хамас покренуо изненадни напад на јужни Израел, убивши око 1.200 људи и узевши 251 таоца. Израел је одговорио војном кампањом у Гази у којој је, према здравственим званичницима, убијено више од 73.000 Палестинаца. Процењује се да је најмање 7.400 људи остало закопано испод рушевина, иако се верује да је стварна бројка знатно већа.

Скоро целокупно становништво Газе, више од два милиона, је расељено. Велики део енклаве је уништен, док су пренатрпани шаторски кампови, несташица хране и медицинских потрепштина, као и епидемије заразних болести погоршали оно што су УН и хуманитарне организације описале као озбиљну хуманитарну кризу.

Шта кажу посредници?

Наставак израелских напада изазвао је критике земаља које су посредовале у изради плана. У заједничком саопштењу, Турска, Египат и Катар осудили су израелске изгреде у Гази, посебно ударе на здравствене установе и медицинску инфраструктуру, рекавши да представљају "флагрантно кршење међународног права и међународног хуманитарног права".

Три земље су позвале Израел да испуни своје обавезе према споразуму о прекиду ватре, упозоравајући да наставак војних операција представља "кршење споразума" и поткопава напоре за спровођење његове друге фазе. Такође су позвали међународну заједницу да изврши притисак на Израел.

Како би предстојећи избори у Израелу могли да обликују рат?

Израел би требало да одржи парламентарне изборе 27. октобра, прве од избијања рата у Гази. Нетанјаху улази у кампању суочен са критиком због начина на који се носи са сукобом, текућим суђењем за корупцију и са све већим позивима на истрагу о неуспесима који су окруживали напад 7. октобра.

Аналитичари кажу да су ти домаћи политички притисци учинили план коју подржавају САД политички тешко прихватљивом. Нетанјахуова коалиција се ослања на крајње десничарске и ултраортодоксне странке, од којих се неке противе повлачењу из Газе и више пута су позивале на наставак војних операција док се Хамас не уништи. Прихватање предлога могло би угрозити подршку кључних коалиционих партнера, док његово одбацивање ризикује даље затезање односа са Вашингтоном.

Избори долазе и у тренутку када је земља и даље ангажована на више фронтова широм региона, укључујући Либан, Сирију, Јемен и Иран. Истовремено, ширење насеља и насиље на окупираној Западној обали су се интензивирали, што је изазвало све веће међународне критике и додатно погоршало изазове са којима се суочава Нетанјахуова влада.