Свет
Врућа тема у Немачкој овог лета: Замена канцелара
Немачка је некада била стабилно срце Европе. Сада странка Фридриха Мерца расправља о томе да ли би канцелар требало да оде након нешто више од годину дана на функцији
Немачки канцелар Фридрих Мерц не мисли да ће му посао бити у опасности када се врати са летњег одмора.
"Претпостављам да ће се ствари мало смирити до септембра", рекао је прошле недеље, након што је дошло до унутрашњег неслагања око његовог поступања са реконструкцијом владе.
Мерц можда, ипак, потцењује притисак који расте унутар његове странке.
Пред кључне регионалне изборе у септембру — на којима Алтернатива за Немачку (АфД) има реалне шансе да први пут преузме власт у једној немачкој држави — све је отворенија дискусија о "канцлертаушу" (Kanzlertausch), или замени канцелара, на јесен.
Јавне критике углавном долазе од оних који су смењени током реконструкције. Али иза кулиса, све већи број политичара из Мерцове централно-десничарске Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) расправља о ономе што би, по немачким стандардима, био ванредан сценарио: замена лидера након нешто више од годину дана на функцији.
Највећа европска економија дуго је била једна од најстабилнијих демократија, без историје сукоба са лидерима попут послератне Италије или Британије после Брегзита.
Али очекивани успех АфД-а, на изборима на којима се очекује да ће ЦДУ изгубити позиције, преокреће конвенционалну политичку динамику земље.
Теорија која стоји иза "канцлертауша" је да ће конзервативци морати да зауставе последице избора на истоку земље и себи дају подстицај заменом лидера који није у стању да се отресе рекордно ниског рејтинга.
Улог је, пише "Политико", висок. АфД - сада најпопуларнија странка у националним анкетама - покушала би да искористи даље коалиционе немире. Замена канцелара годинама пре краја његовог мандата значила би улазак у углавном непознату политичку територију.
Само три актуелна канцелара су наследила политичара из истог политичког табора у послератној Немачкој: 1963. године, када је 87-годишњи Конрад Аденауер поднео оставку како би направио места за Лудвига Ерхарда; 1966. године, након што се Ерхардова коалиција распала; и 1974. године, када је социјалдемократа Вили Брант поднео оставку због скандала са шпијунажом.
Тренутни сценарио "канцлертауша" – у којем се Хендрик Вист, премијер западне покрајине Северна Рајна-Вестфалија, појавио као највероватнији Мерцов наследник – широко је разматран у немачким медијима, укључујући и најновију насловну причу листа "Шпигл" под насловом "Побуна у палати".
Конзервативни политичари потврдили су интерну дебату за "Политико". Растуће незадовољство, рекли су, одражава опадање поверења у државничке способности канцелара и његову очекивану неспособност да одржи странку на окупу ако АфД преузме власт у септембру.
Анкете показују да би АфД могла да освоји убедљиву већину у Саксонији-Анхалту 6. септембра, победи у Мекленбургу-Западној Померанији и добро прође у Берлину 20. септембра.
Даљи страх је да би поједини политичари ЦДУ-а у источној Немачкој могли да пруже подршку државној влади коју предводи АфД након избора – кршећи Мерцово дугогодишње обећање да никада неће дозволити крајњој десници да уђе у владу.
Један политичар је за сада назвао дебату "спекулативном" и рекао да ће последице избора у источној Немачкој бити "одлучујуће" за будућност канцелара.
Такође је наглашено да се, за сада, ниједна висока личност није јавно изјаснила против Мерца. Ипак, растућа нелагодност је уочљива у странци која је обично позната по својој дисциплини.
Live
