Ко о чему, ЕУ о цензури: Мигрантска криза најновији изговор

Европска унија је коначно формулисала одговор на недавну најезду миграната у шпанску ексклаву Сеута: више цензуре на друштвеним мрежама.

Како јавља "Политико", представници Европске комисије састали су се са представницима ТикТок-а и Мете (власника Фејсбука и Воцапа) у петак и понедељак и договорили успостављање "напредне размене информације и механизма сарадње за смањивање ефекта дезинформација".

Састанцима су присуствовали и представници Европске мреже за стандарде фект-чековања (ЕФЦСН) и шпанског фект-чекера Малдита, који је изнео тезу да је за упад неких 80.000 миграната у Сеуту из Марока крива "помама дезинформација".

Број миграната у Сеути знатно већи од званичних процена

Значи, ништа "климатске промене" или наводно сиромаштво, људска права, америчко-израелска завера, амнестија за илегалне имигранте коју је понудио шпански премијер Педро Санчез а потврдили судови — објашњења која су се могла чути у последњих пар седмица, нека више а нека мање сувисла. Гле изненађења, људи којима је посао да лове вештице закључили да се ради баш о — вештицама!

Овај потез ЕУ је посебно занимљив јер је пре свега неколико дана у САД објављена анализа "Како је затворен интернет", односно како је либерално-демократски естаблишмент на Западу малтене преко ноћи променио свој став о значају слободе говора.

Наиме, све до негде 2015. године су САД и ЕУ заговарале "отворену дебату" као начин ширења демократије и људских права по свету. Оног тренутка када су се појавили реални изазови либерално-демократском дискурсу, попут Доналда Трампа у САД, тај приступ је напуштен и кренула је кампања цензуре и затварања интернета.

Како наводи америчка анализа, један од окидача "затварања интернета" био је управо велика мигрантска најезда у Европу 2015. године, односно страх од реакције на њу на друштвеним мрежама. Шокантни резултат референдума о брегзиту у Великој Британији и победа Трампа на изборима у САД 2016. године изазвали су панику у естаблишменту и кренуо је гас. Резултат овог процеса је да је интернет од "дивљег Запада" за слободне кориснике претворен у "низ торова" за одвојена стада оваца.

Како Фриц каже: Немачка притискала Гугл, Фејсбук и друге да цензуришу "неподобне" објаве

Кључну улогу у овом процесу играло је редефинисање речи. Тако је алијанса невладиних организација, влада и фондација измислила категорије "дезинформације", "мисинформације" и "малинформација" како би могла да цензурише непожељне ставове. Појам "безбедности на интернету" је од заштите појединаца од насиља постао заштита од неодобрених идеја, док је синтагма "токсични језик" изведена из совјетског "говора мржње" преко тзв. критичке теорије расе.

Сви ови концепти су измишљени да би заобишли Први амандман америчког Устава, који забрањује отворену цензуру. Иако је већина онлајн-платформи створена управо у САД, њихова цензура је почела у Европи. Тако је Редит 2016. почео да цензурише објаве на основу прописа ЕУ, а "рекламна апокалипса" на Јутјубу у марту 2017. је кренула медијском хистеријом у Великој Британији, наводи се у истраживању. 

Америчка политичка цензура правдана је тзв. афером "Русијагејт". Иако је она касније доказана као потпуно лажна и злонамерна, штета је већ била учињена.

Свега пар година касније, ЈуТјуб је на основу захтева ЕУ увео "глобалну забрану" РТ и других руских медија, док је по признању тадашње директорке наставио да ради у Русији како би тамошњи народ "имао приступ тачним информацијама", тј. онима са Запада.

Званично, све ове платформе су цензурисале на основу "независних фект-чекера", односно целог једног екосистема самопроглашених ловаца на вештице који је никао у служби државно-невладиног комплекса за цензуру.

Признање суоснивача онлајн енциклопедије: ЦИА уређује "Википедију"

Иако је овај процес успорен у САД крајем 2022, када је Илон Маск купио Твитер (данас Икс), никада није преокренут, напомиње амерички истраживач, под псеудонимом "Арктотеријум". За то време, у Британији и Европи се цензура само појачала, што показује и најновија вест о одговору на ситуацију у Сеути.

Сада се цензура манифестује углавном кроз законе о "заштити деце" и увођењу верификације годишта, од Аустралије и Британије до ЕУ и неких држава у САД.

С једне стране, закључује "Арктотеријум", ова кампања затварања интернета није успела у свом јавно прокламованим циљевима, од спречавања доласка и повратка Доналда Трампа на власт до спутавања деснице у Англосфери и ЕУ. Штавише, на овај начин су радикализовани многи  раније умерени сегменти америчког и европског друштва, који су изгубили сво поверење у институције система.

С друге стране, лоботомизација дискурса довела је до "епистемолошког беспућа" популизма са најнижим заједничким именитељем и заглупљујућих пропагандних "помија" уз помоћ модела вештачке интелигенције.