Свет
Како је ФАЗ уклањао уреднике и рехабилитовао нацизам: Антируски диктат који је постао политика ЕУ
Дух ревизије историје и улоге нациста у њој пуштен је из боце захваљујући ФАЗ-у. Тај дух је данас званична политика Европске уније и подразумева изједначавање нацизма са комунизмом, а у ствари релативизацију нацистичких злочина
У историји "Франкфуртер алгемајне цајтунга" (ФАЗ) постоји више скандала који сведоче да је прецизно одређени политички правац, притом изражено антируски, диктирао уређивање тог листа.
Овом приликом, вреди издвојити два таква случаја.
Уклањање уредника који је желео дијалог са СССР-ом
Уредници ФАЗ-а постављани су и са уредничких места уклањани према интересима или нахођењима пословно-политичких центара моћи, понекад и директним политичким притисцима.
Први такав случај се тиче Паула Сетеа (1901–1967), уредника политичке рубрике ФАЗ-а који је, са правом, сматран за доајена немачког новинарства.
Историја новинарства и медија Сетеа, који је превођен и на српски језик, памти по максими да је "слобода штампе у ствари слобода двестотинак богаташа да шире своје мишљење".
Укратко, Сете је са позиције уредника спољнополитичке рубрике ФАЗ-а критиковао ригидну прозападну политику Конрада Аденауреа која је подразумевала чврсто везивање за САД и НАТО.
Сете се залагао за разговоре и одржавање веза са Москвом, нарочито за разматрање иницијатива које се долазиле из тадашње Русије, односно СССР-а.
То не значи да је Сете био "проруски комуниста" или "левичар", напротив. Али, његов став, који је подразумевао неконфронтацију са СССР-ом, био дочекан "на нож" од снага које у ствари стоје иза ФАЗ-а. То је веома важан детаљ у оквиру којег, такође, вреди посматрати такозвано "Мартенсово питање", изречено недавно у Београду.
Антируска и у пакету са њом антисрпска политика неспорна је константа уређивачке политике ФАЗ-а.
На састанку издавача, одржаном 14. септембра 1955. године, Сетеу је изгласано неповерење, након чега је овај био принуђен да поднесе оставку на место уредника политичке редакције.
Претходно је постојао снажан политички притисак на самог Сетеа као уредника, због његових ставова, а у немачкој јавности постоје тврдње да је сам Конрад Аденауер претио редакцији да ће бити повучени рекламни садржаји и огласи, уколико Сете остане на месту уредника.
Сете је, напросто, приморан да се повуче, без обзира на то што је био доајен немачког новинарства и неспорно један од најзапаженијих професионалних новинара у Немачкој, што је још једна у низу лекција коју нам историја ФАЗ-а нуди, овога пута на пану онога што се још увек назива слободом медија и независног новинарства.
Како је ФАЗ пре четрдесет година креирао данашњу политику ЕУ
Други пример тиче се монструозне тезе, пласиране на страницама ФАЗ-а у такозваном Historikerstreit-у, расправи историчара која је у немачку јавност, а данас је суштина званичне политике Европске уније, пласирала тезу о повезаности историјске одговорности и условљености нациста и СССР-а.
Уредник фељтона, Јоахим Фест, 1986. године објавио је у ФАЗ-у текст историчара Ернста Нолтеа "Прошлост која не жели да прође" (Vergangenheit, die nicht vergehen will).
Иако је, према већини извора, потицао из "ненацистичке" породице, Фест се, како наводе његови биографи, после обавезног служења у Рајхској радној служби у Тиролу, пријавио у копнене борбене јединице Луфтвафеа. Његова јединица је крајем 1944. и почетком 1945. године, између осталог, била ангажована на Доњој Рајни. Дана 9. марта 1945. године, код Ремагена на Рајни, пао је у америчко заробљеништво, у којем је провео готово две године, у логору у Лаону у Француској.
Суштина Нотеовог текста, објављеног у ФАЗ-у под уредништвом Јоахима Феста, која је данас, поновимо, уткана у суштину званичне политике Европске уније, јесте довођење холокауста и гулага у корелацију.
"Да ли су националсоцијалисти, да ли је Хитлер починио једно 'азијско' дело можда само зато што су себе и себи сличне сматрали потенцијалним или стварним жртвама једног 'азијског' дела? Није ли 'Архипелаг Гулаг' био првобитнији од Аушвица? Није ли 'класно убиство' бољшевика било логички и стварно Prius (претходник) 'расног убиства' националсоцијалиста?", питао је Ноте.
Дух рехабилитације немачке одговорности почива у монструозној тези да је корен нацистичких злочина заправо у бољшевичком терору. Тај терор изазвао је страх од комунизма у Немачкој, а страх је политички кристализован као нацизам који је довео до радикализације немачког друштва и масовних злочина.
Медијска позорница, чије је завесе подигао Јоахим Фест у ФАЗ-у, била је широм отворена. Поведена је широка расправа којој је критички тон са друге стране давао Јирген Хабермас, али је теза о нацизму и злочинима нациста као последици совјетске политике стекла "право грађанства".
Тај импулс са страница ФАЗ-у, којим је оживљена ревизија историјских чињеница и тобоже "совјетских" узрока нацистичких злочина, у Европској унији је довео до изједначавања нацистичке Немачке и СССР-а.
У Европској унији се, а сви смо сведоци тога, последњих деценија све учесталије говори о нацизму и совјетском комунизму као о два "једнака" тоталитарна система.
Такав приступ посебно је уочљив у "европским" резолуцијама које осуђују злочине "нацистичког и комунистичког режима". У њима се жртве оба система представљају као део заједничког европског сећања на тоталитаризам.
Европски парламент је 2009. године прогласио 23. август, дан потписивања пакта Молотов–Рибентроп, за Европски дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма. Европска унија у истом оквиру "сећања" обележава сећање на злочине нацистичке Немачке и репресалије у СССР-у. То што се холокауст и нацистички пројекат расног уништења читавих народа, међу којима су и Срби и Руси, тиме релативизују у Европској унији мало кога занима, осим дела интелектуалаца и нешто мало у тамошњој јавности.
Као што рече Паул Сете, слобода штампе у ствари је, да парафразирамо, слобода двестотинак богаташа, данас по свој прилици заинтересованих да пољуљане послове и добит обнове производњом наоружања (које негде треба и употребити), да шире своје "мишљење".
Можда на самом крају није згорег напоменути да је Нолте, након што се снажно био заложио против примене политике порицања холокауста и солидарности изражене са онима који су иступали отворено антисемитски, добио награду "Deutschlandpreis" Фондације "Конрад Аденауер".
Live
