Свет
Данска присилно спречавала Гренланђанке да рађају: Да ли је почињен геноцид?
Најмање 4.000 жена и девојчица, од којих су неке имале само 12 година, добијало је спирале или контрацептивне инјекције, често без знања и пристанка. Стручњаци нису утврдили да је почињен геноцид, али упозоравају да питање геноцидне намере Данске није затворено
Хиљаде жена и девојчица са Гренланда биле су подвргнуте контрацепцији без њиховог знања или пристанка, чиме су прекршена њихова људска права, али расположиви докази нису довољни да би се та пракса квалификовала као геноцид.
То је закључак два нова експертска извештаја о једној од најмрачнијих страница данске политике према становништву Гренланда.
Најмање 4.000 жена и девојчица, од којих су неке имале само 12 година, добиле су спирале или контрацептивне инјекције између 1966. и 1991. године, често без њиховог пристанка или чак знања, показала је заједничка данско-гренландска истрага из 2025. године. Циљ је био смањење наталитета и броја чланова породица на Гренланду, што су данске власти у то време виделе као начин за побољшање животног стандарда и социјалних и здравствених услова на арктичком острву.
Последице по неке жене биле су тешке – обилна крварења, озбиљне инфекције, оштећења јајовода, одстрањивање материце и трајна немогућност да имају децу.
Спречавање рађања и питање геноцида
Управо је намера са којом је програм спровођен постала централно питање истраге.
Конвенција УН о геноциду под тим злочином не подразумева само убијање припадника неке групе. Међу забрањеним делима налазе се и "мере које имају за циљ спречавање рађања" унутар националне, етничке, расне или верске групе. Да би се такво поступање квалификовало као геноцид, међутим, мора се доказати намера да се одређена група уништи у целини или делимично.
Правница Дали Самбо Доро, бивша председница Инуитског циркумполарног савета, и Миријам Кален, професорка права на Универзитету у Копенхагену, утврдиле су да постоји разуман основ за веровање да су Гренланђанке биле изложене присилној контрацепцији којом су прекршена њихова права на једнакост, недискриминацију, приватни и породични живот, као и право да не буду изложене суровом, нечовечном или понижавајућем поступању.
Оне нису закључиле да је почињен геноцид. Утврдиле су, међутим, да постоји разуман основ за веровање да је "ограничавање раста становништва" било један од фактора који су утицали на приступ лекара контрацепцији.
Још значајније, ауторке наводе да се постојање геноцидне намере не може утврдити само на основу програма контрацепције. За коначан одговор, сматрају, морала би да буду размотрена и друга поступања Данске према становништву Гренланда, укључујући одузимање инуитске деце и њихово смештање у данске породице.
Таква анализа није била део њиховог мандата.
Зато су закључиле да геноцидна намера Данске "остаје могућ закључак" до којег би суд могао да дође након разматрања свих доказа.
Данска знала још 1969?
Доро и Кален отишле су и корак даље: закључиле су да постоји "разуман основ за веровање" да је Данска прекршила Конвенцију о геноциду.
Према њиховом налазу, данске власти су још 1969. године знале да постоји озбиљан ризик да програм представља спречавање рађања унутар одређене групе, али нису предузеле све мере које су им биле на располагању. Да ли је тиме Данска заиста прекршила Конвенцију, нагласиле су, коначно може да утврди само суд.
Други експертски тим дошао је до другачијег закључка.
Бивши директор Данског института за људска права Јонас Кристоферсен и психолог Јенсине Недергард прихватили су да је женама нанета неправда, али нису пронашли доказе да је "било која власт или здравствени радник у било ком тренутку имао намеру да уништи становништво Гренланда".
Они су током рада напустили првобитни експертски панел и поднели засебан извештај. Један од независних академских рецензената касније је оценио да њихов документ не испуњава "признате научне стандарде", док је министар правде Гренланда навео да нису испунили задатак који им је поверен. Кристоферсен и Недергардова одбацили су те оцене.
"Третирали су нас као животиње"
Иза правних расправа стоје судбине хиљада жена. Ингер Платоу, која данас има 70 година, испричала је да се после онога за шта јој је речено да ће бити мања операција пробудила и открила да јој је без пристанка уграђена спирала.
"Испоставило се да су нас третирали као животиње", рекла је, додајући: "Без пристанка, само су желели да спрече жене да рађају и имају децу. Био је то веома нечовечан поступак".
Лекар јој је касније рекао да због компликација више не може да затрудни. Касније је усвојила двоје деце из Колумбије.
"Веома смо покорни пред ауторитетима, јер смо деца колоније", казала је.
Данска премијерка Мете Фредериксен извинила се 2025. године женама које су, према њеним речима, биле изложене "систематској дискриминацији", а Данска је сада усвојила и закон према којем ће свака погођена жена добити 300.000 данских круна, односно око 46.700 долара.
Трамп чека из прикрајка
Случај добија додатну политичку тежину у тренутку када амерички председник Доналд Трамп отворено говори о преузимању Гренланда.
Вашингтон је већ истицао примере лошег поступања данских власти према становницима своје некадашње колоније, покушавајући да Гренланђане убеди да се окрену Сједињеним Америчким Државама.
Гренландска странка Сијумут зато тражи да дилему о геноциду не разрешавају ни Копенхаген ни политичке комисије, већ "надлежни и независни међународни суд".
"Данас је могло да нас буде много више Гренланђана", поручили су из те странке.
Ипак, и аутори извештаја и жене које су биле жртве програма затражили су да се њихова искуства не претварају у оружје у геополитичкој борби око будућности Гренланда.
Премијер Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен најавио је формирање комисије за помирење која, како је рекао, не треба да се бави пребацивањем кривице, већ откривањем истине.
Live
