"Енвидија" преписује домаћи задатак од Кинеза

Док САД још расправљају о томе‚ да ли је отвореност безбедна, Кина широм света гради отворен, јефтин и децентрализован екосистем вештачке интелигенције. Та отвореност одражава дубље разумевање саме природе технологије, поручује ових дана кинески лист на енглеском језику "Глобал тајмс", додајући да би третирање отвореног кода као искључиво маркетиншког средства за генерисање поруџбина чипова, уместо искрене посвећености изградњи отвореног и сарадничког екосистема, америчке произвођаче попут "Енвидије" могло довести до "скупе љуштуре". 

"Енвидија" улаже шест милијарди долара у код са јавно доступним параметрима 

Поменути лист, наиме, указује да је више америчких медија известило да управо "Енвидија" улаже шест милијарди долара у изградњу једног од најмоћнијих модела вештачке интелигенције са јавно доступним параметрима, настојећи да се такмичи са кинеским водећим моделима као што су "Дипсик" и "Кими К3".

Кина ограничава путовања АИ стручњака: Они су ресурс од националног безбедносног значаја

Повод томе је значајна забринутост која влада у САД, јер су тамошњи технолошки гиганти уложили астрономски капитал у затворене моделе вештачке интелигенције. Са друге стране, огроман успех кинеских модела отвореног кода изазвао је дилему у САД чије се компаније сада, након поменутих астрономских улагања, питају да ли треба и оне да пређу на отворени код. То је данас жестока тема расправе у америчкој индустрији вештаке интелигенције.

Управо због тога је "Енвидијино" окретање моделима са јавно доступним параметрима привукло велику пажњу. 

Мит о затвореном коду се урушава 

"Енвидијин примарни мотив јесте да уђе у арену отвореног кода, суочена са жестоком конкуренцијом, да подржи стартап компаније и на тај начин обезбеди више поруџбина својих чипова. Али, објективно гледано, овај потез је такође знак да се мит о затвореној вештачкој интелигенцији у САД додатно урушава.

Кина, НОМИ и ми: Чијем ће интересу служити АИ

Америчком индустријом вештачке интелигенције раније су доминирали затворени модели, при чему су 'ОпенАИ', 'Антропик' и 'Гугл' контролисали екосистем затвореног кода. Пре појаве кинеског 'Дипсика', тржиште је чврсто веровало да је вештачка интелигенција затвореног кода будућност. Када су се кинески модели отвореног кода појавили на сцени са ниском ценом, могућношћу прилагођавања и локалног постављања, програмери и компаније широм света одједном су схватили колико су заправо значајни недостаци модела затвореног кода", наводи "Глобал тајмс".

Тако се, како лист наводи, дебата о отвореном и затвореном коду у САД развила до спора око стратегијског правца. 

Национална безбедност САД као изговор 

"Неки амерички политички кругови и безбедносна бирократија и даље се држе хладноратовске логике да 'контрола значи безбедност', настојећи да технологију вештачке интелигенције задрже унутар сопственог блока путем контроле извоза и провера инвестиција. 'ОпенАИ' и 'Антропик' снажно лобирају у Вашингтону, позивајући на ограничења кинеских модела отвореног кода и ширећи лажни наратив о 'дестилацији' (тврдња да су кинеске компаније развиле своје моделе користећи излазе напреднијих америчких модела као податке за обучавање сопственог модела, нап Б. Ж.), а у суштини користећи националну безбедност као изговор за прикривање својих комерцијалних монополистичких интереса. Јер, уколико модели отвореног кода по перформансама достигну или чак надмаше моделе затвореног кода, њихови претплатнички модели и послови засновани на интерфејсима за програмирање апликација, од којих зависе, биће изложени суштинском изазову", наводи "Глобал тајмс". 

Хуанг подржао отворени код 

Недавно је извршни директор "Енвидије", Џенсен Хуанг, јавно подржао отворени код, што је подстакло и друге велике играче у индустрији да изразе јавну подршку.

Зашто Америка губи "меку моћ": Пекинг има бољи имиџ од Вашингтона у већини земаља

"У извесном смислу, 'Енвидијино' улагање од шест милијарди долара у отворени код суштински додаје гориво покрету за отворени код у америчкој технолошкој индустрији. Од пажње коју је привукао 'Дипсик', до појаве водећих модела као што су ГЛМ-5.2 и 'Кими К3', глобални екосистем вештачке интелигенције отвореног кода, који у великој мери покрећу кинеске компаније, показао је отпорност овог приступа и снагу његових развојних капацитета.

Дугорочно гледано, успешна заједница отвореног кода зависи од широког учешћа, транспарентних механизама сарадње и ниских препрека за приступ, а не од монополистичких инвестиција било ког појединачног технолошког гиганта", поручио је "Глобал тајмс", додајући да поздравља то што "Енвидија" преписује домаћи задатак, јер, како је наведено, вредност технологије вештачке интелигенције лежи у широкој доступности, а не у закључаности.