Свет
Чија је захвалност већа: Приштинска Клинтону или украјинска Бајдену?
Спомен плоча за америчког председника налази се у "Алеји храбрости", а на њој је уз његово име наведен још и датум његовог првог телефонског позива Кијеву и прве посете Украјини
Када је Бил Клинтон још 2009. године на приштинском тргу "крштеном" по њему открио споменик са својим ликом, ни рођена жена му није веровала да је од косовских Албанаца добио ту "част".
Толико ју је то изненадило да му је, како је тада открио, рекла да направи фотографију и пошаље јој је да би се уверила да статуа заиста постоји.
Америчка ратна машинерија, међутим, с годинама се ширила даље ка истоку и изродила још пуно "захвалних" чеда, па је овакав плезир, само од другог народа, добио и један од његових демократских наследника Џозеф Бајден.
У Украјини је тако у време Бајденове посете Кијеву освануо још један меморијал подигнут председнику Америке за живота- спомен плоча са његовим именом.
Али, за разлику од косовских Албанаца који су се прилично испрсили подигавши Клинтону статуу високу чак шест метара, тешку 900 килограма и изливену у бронзи, украјински поштоваоци Бајдена били су знатно скромнији- уградили су му, у Алеји храбрости подигнутој "за пријатеље Украјине", само једну мермерну таблу.
Знајући да је Бајден готово читав свој мандат посветио мобилисању Запада да се преко Кијева укључи у рат против Русије, зли језици би рекли да се Зеленски, оваквим одавањем почасти- обрукао.
Али, ратно је време, штеди се, а уосталом и како би америчка јавност реаговала када би знала да се њиховим парама, њиховом председнику подиже неки монументални споменик у Украјини, док они од својих уста одвајају новац за тамошњу олигархију, хтедосмо рећи "одбрамбени рат против агресивне Русије".
Исто тако, приштинске власти потрудиле су се и да посвета на споменику њима вољеном Клинтону буде речита. Јесте да је прескочен део у коме су америчке власти жмуриле на прогон читаве једне нације са "Косова", али и моменат када је насупрот свим међународним прописима бомбардована једна суверена држава, па онда потпуно илегално проглашена "независност" непостојеће земље - председник САД приказан је како држи документ из маја 1999. године којим одобрава улазак америчких трупа на Косово.
Прилично елоквентно и недвосмислено, ова фигура потврђује да је баш улога САД у незаконитој и непризнатој државности коју Приштина тражи - била најважнија. Не оставља ни мало сумње да је Косово било амерички, односно Клинтонов пројекат.
Украјинци су, међутим, знатно наивније показали љубав Бајдену.
Bravery. pic.twitter.com/LumFA1fhYy
— Andriy Yermak (@AndriyYermak) February 20, 2023
У стилу америчких филмова- када заљубљена тинејџерка у свом дневнику уписује тачно време када се први пут сусрела са својом симпатијом- и Украјинци су на спомен плочи уписали свој "први пут" са Бајденом.
Да никада не забораве, први његов позив стигао је 24.фебруара 2022, а прва његова посета 20. марта 2023.
Знају ли, међутим, Украјинци да се тринаест година касније испоставило да је љубав Косова према Америци била неузвраћена? Хоће ли и они на тежи начин схватити да САД гледају само сопствени интерес? Да им је народ најмања брига, а да је прави циљ заправо постизање сопствене хегемоније?
"Западне владе, а посебно Вашингтон, видели су Косово као прилику да успоставе принцип да тамо где могу да тврде да се дешава права хуманитарна криза, могу да предузму војну акцију без обзира на овлашћење Савета безбедности", писао је пре неколико година Би-Би-Си коментаришући баш захвалност приштинских власти према Клинтону и амерички лажни "алтруизам".
Додуше, некима, из његове администрације било је много теже да се одвоје од Косова. На пример Медлин Олбрајт и Веслију Кларку срце је довека остало везано за малу, илегално проглашену "државу". Добро, можда не баш срце, али новчаник дефинитивно, будући да су баш на тој територији развлашћеној и огрезлој у корупцију, започели уносне бизнисе.
Али, можда би баш приштинско искуство требало да буде за наук земљи која са Зеленским на челу хрли у загрљај Запада?
Јер, Бајденова романса са Украјинцима, има још мање шансе да успе од косовске.
Будући да се америчко мешање у сукоб Кијева са Русијом интензивира и да је већ јасно да САД Украјинце користе као топовско месо у прокси рату против Русије- питање је, ако се већ боре "до последњег украјинског војника"- да ли ће након ове, још једне ратнохушкачке мисије Америке- на крају остати иког у тој земљи, да слави Бајдена и понекад угланца његову спомен плочу?
