Линдзијеве "санкције из пакла" Русији: Шта то значи у пракси?

Амерички председник Доналд Трамп потписао је закон о проширењу санкција Русији, што му даје нова овлашћења да уводи царине против земаља које купују руску нафту и гас. РТ објашњава шта све нови закон омогућава.

Службено назван "Линдзи О. Грејам закон о санкцијама Русији и Ирану", овај акт такође шири забране против руских званичника, финансијских институција и ентитета повезаних са властима. Бела кућа званично каже да му је циљ повећавање економског притиска на Москву због сукоба у Украјини, и да председник има широка овлашћења да уводи изузетке и на крају укида санкције. 

На шта се санкције односе?

Закон је предложио тадашњи сенатор Линдзи Грејам, републиканац из Јужне Каролине који је нагло преминуо почетком јула после посете Украјини. Подршку за "санкције из пакла" је са демократске стране добио од Ричарда Блументала из Конектиката.

У знак сећања на Линдзија Грејама: Сенат објавио предлог закона о санкцијама Русији

Тзв. Грејамов закон и усвојен је у Сенату 86-11 у августу, а у Представничком дому 262-159 прошле седмице.

За разлику од претходних санкција, које су обухватала само наведене компаније и појединце, овим законом се уводе целе категорије санкција против званичника, финансијских институција и предузећа. Њиме су такође захваћени танкери за које Вашингтон тврди да крше забрану извоза руске нафте и гаса.

Најзначајнија одредба даје овлашћења Белој кући да уводи царине од 100 одсто на робу земаља које купују нафту и гас из Русије, што је далеко мање од 500 одсто из почетне верзије закона.

Ко је на мети?

На мети ових секундарних царина могле би се наћи Кина и Индија, јер у великим количинама купују руску сирову нафту. Турска такође купује руске енергенте, као и неке чланице ЕУ, упркос напорима Брисела да забрани увоз из Русије.

Ово се посебно односи на земни гас, који и даље стиже у ЕУ, а у великим количинама га купују како Турска тако и Кина.

Ватру би да угасе бензином: Санкције Русији ће се вратити као бумеранг

Нови амерички закон не уводи царине по аутоматизму, већ даје председнику обимна овлашћења да их примењује како мисли да је потребно, као и да уводи изузетке. Што значи да ће последице закона зависити углавном од Трампове спремности и воље да га примени.

Кина и Индија су званично одбациле амерички притисак на њихову трговину енергентима са Русијом и подвукле да ће се водити искључиво сопственим интересима. 

Кинеско министарство трговине је изјавило да Пекинг задржава сва права да предузме "све неопходне мере" за заштиту кинеског суверенитета.

Индија је нагласила да "остаје посвећена енергетској безбедности за својих 1,4 милијарде становника" и да намерава да купује енергенте из разних извора, како тржиште дозволи.

Да ли ово прекида руско-америчку трговину?

Нови закон предвиђа царину од 500 одсто на сву робу коју САД увозе директно из Русије, које у пракси има веома мало. 

Бела кућа је нагласила да може да прогласи изузетке и укине санкције после постизања мировног споразума у Украјини. Нешто слично се већ десило, када су 2024. САД увеле забрану увоза уранијума из Русије, да би одмах дозволиле изузетке под одређеним околностима. Москва је потом забранила извоз обогаћеног уранијума у САД, али је такође дозволила изузетке, тако да се трговина наставила.

Медведев позвао на оштрији одговор на санкције: Европљани разумеју само грубу силу

Који је одговор Москве?

Русија је званично критиковала закон. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио да САД неће постићи своје циљеве и да би овим рестрикцијама могле да закомпликују налажење мирног решења у Украјини.

"Јасно, ово не може да има позитиван ефекат", рекао је Песков новинарима у суботу.

Руска амбасада у Вашингтону је пре усвајања закона напоменула да ће он имати последице по америчку привреду, поготово у условима глобалне енергетске кризе. По наводима амбасаде, даље ограничавање руског извоза могло би да доведе до скока цена нафте и горива, док би даљи трговински рат против Русије и Кине наштетио свима.