Виткоф: Путин пристао да Европа седне за преговарачки сто

Руски председник Владимир Путин пристао је да се европски представници укључе у наредну рунду мировних преговора о Украјини, изјавио је амерички изасланик Стив Виткоф после састанка у Кремљу. Ипак, Москва још није потврдила такав договор, а Путин је поручио Вашингтону да би његови европски савезници најпре требало да одлуче да ли желе мир или наставак сукоба.

"Европљани ће се придружити на следећем састанку, што сматрамо веома важним тренутком, јер су они наши партнери и важно нам је да учествују", рекао је Виткоф.

Виткоф и Џаред Кушнер допутовали су у Москву после дводневних преговора у Абу Дабију, где су представници Русије и Украјине, уз посредовање САД, први пут после девет месеци директно разговарали. Обе стране оцениле су да је постигнут известан напредак, али да су кључна неслагања, пре свега територијална, остала нерешена.

Позиција Москве и место Европе у будућности: Путинове поруке са састанка са Трамповим изасланицима

Током сусрета у Кремљу, Кушнер је рекао Путину да је Вашингтон приметио "велику промену" у ставовима Европљана и изразио уверење да њихово укључивање неће успорити мировни процес.

Путин је, међутим, подсетио да Русија никада није одбијала дијалог са Европом.

"Што се тиче Европљана, ми никада нисмо били против дијалога са Европом и никада нисмо прекидали тај дијалог. Они су ти који су прекинули дијалог са Руском Федерацијом", поручио је руски председник.

Упозорио је и да би евентуално распоређивање западних војника у Украјини након постизања мировног споразума Москва сматрала претњом сопственој безбедности, што би могло да доведе до обнављања сукоба.

"Веома бисмо желели да ви, господо, и америчка администрација у целини, сарађујете са својим европским савезницима како би они коначно одлучили шта желе: мир или рат у Украјини", рекао је Путин.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков није потврдио да ће Европљани учествовати у наредној рунди преговора, оценивши да њихов садашњи приступ Украјини представља "рецепт за бесконачни рат".

Глупан и тупан 2.0: Естонија предлаже Кају Калас и Антониа Кошту за преговараче са Русијом

После разговора са Путином, Виткоф и Кушнер отпутовали су у Даблин, где су се састали са Владимиром Зеленским. Шеф кијевског режима је поздравио могућност учешћа Европе и изразио наду да ће наредни преговори бити посвећени прекиду ватре и деескалацији сукоба.

"Важно је да се све деблокира. Договорили смо се да радимо на дневном реду који би обухватио неку врсту деескалације и одређене облике прекида ватре", рекао је Зеленски.

Он је, међутим, оценио као "помало чудан" приступ Вашингтона који подразумева разговоре са Москвом о новом европском безбедносном поретку.

Зеленски се пожалио и на ограничења у раду америчког сателитског комуникационог система "Старшилд", војне верзије "Старлинка", која, према његовим речима, погађају читаву линију фронта.

У међувремену, Путин је америчким изасланицима предложио заједничку руско-украјинску хуманитарну мисију у Константиновки. Према речима руског председника, у граду се налази између 400 и 500 цивила, а руским снагама било би потребно пет дана да очисте околину од мина како би се омогућила евакуација становништва и допремање помоћи.

Путин је навео да би таква мисија, поред хуманитарног значаја, омогућила и да се утврди ко заиста контролише град.

Такође, руски председник је поручио да би једина релевантна линија разграничења са Украјином требало да буде оно што Москва сматра својом државном границом, чиме је указао да не одустаје од територијалних захтева.

Москва истовремено инсистира да будући мировни споразум мора да обухвати и питања европске безбедности, док Вашингтон настоји да постигне свеобухватан договор о прекиду ватре, безбедносним гаранцијама и територијама.