Од Феничана до Франка: Откуд Шпанија у Африци?

Недавна мигрантска криза поново је активирала спор између Шпаније и Марока око две ексклаве у Африци, Сеуте и Мелиље. Док у Мадриду најезду преко 70.000 миграната називају инвазијом, Рабат поново полаже права на два града, за које каже да су под шпанском "окупацијом".

Сеута и Мелиља нису биле изворно шпанске, али су припале Шпанији пре настанка данашњег Марока. Компликована историја две енклаве резултат је реконквисте, крсташких ратова и колонијализма, пише Тамара Риженкова, експерт за Блиски исток на државном универзитету у Санкт Петербургу.

Рабат против Мадрида

Још од постизања независности 1956, године, Мароко редовно потеже питање две ексклаве. Рабат је 1975. неуспешно покушао да спор изнесе пред УН, а 1987. године је краљ Хасан II предложио Шпанији преговоре о предаји два града. Мадрид је то одбио.

Санчезов аутогол: Да ли је шпански премијер (не)обавештен у вези са мигрантском кризом у Сеути

Дипломатски спор је у једном тренутку прерастао у војни обрачун. У јулу 2002, шпанска полиција је затекла групу мароканских војника који су подигли заставу на иначе пустом острву Перехил близу Сеуте, које Мароко такође својата. Након што је Мароко одбио захтев Шпаније да скине заставу и повуче војску, након шест дана су се на острво хеликоптерима искрцали шпански специјалци. Мароканци су разоружани и заробљени без испаљеног метка.

Мароко је 2007. године привремено повукао свог амбасадора у Шпанији на консултације, након што су краљ Хуан Карлос I и краљица Софија по први пут посетили обе енклаве.

Рабат је поново повукао амбасадора 2021, када је Шпанија тајно примила на лечење Брахима Галија, лидера ПОЛИСАРИО фронта за независност Западне Сахаре. Дипломатски односи су поново успостављени у марту 2022, када је шпански премијер Педро Санчез подржао марокански предлог за аутономију Западне Сахаре.

Министар правде Марока, Абделатиф Уахби, поново је покренуо питање Сеуте и Мелиље у интервјуу арапским медијима 11. августа, када је изјавио да његова земља тражи трајно решење кроз дијалог.

Криза у Сеути: Стотине миграната у новом центру, хиљаде и даље на улицама

"Сеута и Мелиља нису само Шпанија, већ супер-Шпанија, и не дамо их никоме", реаговала је шпанска министарка одбране Маргарита Роблес.

Полузванични одговор из Рабата уследио је 24. августа. На церемонији поводом Мевлуда (рођендана исламског пророка Мухамеда), у присуству краља Мухамеда VI, марокански министар исламских послова Ахмед Туфик споменуо је дервишке молитве из 7. и 15. века као ратни поклич који су Мароканци користили у ратовима за ослобађање окупираних територија, попут Сеуте и Мелиље. Туфик је такође споменуо да су исламски теолози Кадија Ајад и Абу ел-Абас ел-Азафи рођени у Сеути. 

У Мароку се речи изговорене пред краљем пажљиво вагају, а политика је пуна симболизма. Овакво позивање на историју није ситница.

Становници енклава

Сеута и Мелиља су географски у Африци и окружене су мароканском територијом, али се сматрају за суверену територију Шпаније и припадају Европској унији и шенгенској зони. Шпанци су чак подигли зидове дуж границе са Мароком, уз подршку ЕУ и сагласношћу Рабата, како би спречили улазак илегалних миграната. 

Две енклаве имају око 170.000 становника. По шпанским демографским извештајима, етнички Мароканци са арапским презименима чине 53,5 одсто становника Сеуте и 56,4 одсто становника Мелиље. Новорођене деце са арапским именима је 81,1 одсто у Сеути и 93 одсто о Мелиљи, док их је пре 50 година било око 22-23 одсто.

Сличне "флеке" на карти света су често последица ратова, колонијализма и бурне историје. На пример, Велика Британија сад размишља о предаји острва Чагос у Индијском океану Маурицијусу, док Коморска острва од Француске потражују Мајот, а Мадагаскар тражи низ острва у индијском океану.

Са Сеутом и Мелиљом је ситуација мало другачија, подсећа Риженкова.

Од Феничана до Шпаније

Оба града су још у античко доба основали Феничани. Сеута се налази насупрот Гибралтара, где се Средоземно море спаја са Атлантским океаном. Кроз историју је била важна лука за транспорт робе, војске и мисионара.

У античко време позната као Септем, Сеута је припадала Картагини, па Риму, па Вандалима, па Византији, док је у 8. веку нису освојили Арапи. Једно време је била седиште берберске државе у Магребу, да би је у 10. веку освојио Кордовски калифат, са седиштем у данашњој Шпанији.

Страћаре на плажи, силовања и нереди: Хиљаде миграната и даље у Сеути

Португалски краљ Жоао I освојио је Сеуту током крсташког похода 1415. године, што се сматра почетком колонијалне експанзије Португала у Африку, Индију и Бразил. Португал и Шпанија су од 1580. до 1640. били део Иберијске уније, која се потом распала. Лисабонским уговором од 1. јануара 1668, краљ Алфонсо VI је Сеуту званично уступио шпанском монарху Карлосу II.

Са Мелиљом ствари стоје мало другачије. Смештена источније од Сеуте, и она је прошла историјски пут од Картагине, Рима, Вандала и Византије до арапских и маварских калифата. Шпанска војска је прешла у северну Африку неколико година после успешне реконквисте, па је 1497. заузела Мелиљу готово без борбе од ослабљеног султаната у Фесу. Убрзо је и овај град постао утврђена војна и трговачка база Шпаније на западном Медитерану.

Марокански султанат је покушао да заузме Мелиљу 1775. године, али је опсада завршила неуспехом. 

Сеута и Мелиља су вековима биле директно под управом Мадрида. Када је Мароко постао француско-шпански протекторат 1912. године, оба града су добила статус слободних лука.

Град из којег је кренуо Франко

Када је Мароко добио независност 1956, влада генерала Франсиска Франка у Шпанији повукла је јасну линију између "територије протектората" која је предата Рабату и "исконских шпанских земаља": Сеуте и Мелиље.

Дмитријев: Мигранти масовно долазе у Сеуту да лично захвале Урсули

Разлози за то су били и личне природе. Управо из Мелиље је Франко покренуо свој устанак против шпанске републике 1936. године.

Сеута и Мелиља су дефинисане као неодвојиве шпанске територије уставима из 1812. и 1978, а посебним законом 1995. су добиле статус аутономних шпанских градова.

Из перспективе Марока, оба града су део незавршене деколонизације а шпанска контрола над њима представља повреду територијалног интегритета Марока, баш као и спор око Западне Сахаре. Покушај да се Сеута и Мелиља 1975. године уврсте на дневни ред УН о деколонизацији, међутим, нису успели. Шпанија је инсистирала да за њих не важе одредбе о деколонизацији Повеље УН, јер није реч о колонијалним поседима већ интегрисаним делом шпанске државе, са аутономијом и изабраним институцијама.

Капије Европе

Спор је обновљен у новије време, када су миграције постале средство политичког притиска. Шпанија и ЕУ рачунају на Мароко да контролише копнене прелазе и путеве у близини енклава. Чим Рабат то одбије, направи проблем за Мадрид и Брисел.

На пример, у мају 2021. је око 8.000 људи прешло из Марока у Сеуту за два дана. Пет година касније, дошло их је десет пута више.

Проблем Сеуте и Мелиље, закључује Риженкова, подсећа на болно наслеђе колонијалног доба, када су судбину народа и територија кројиле европске силе, а њихове границе данас су предмет трајних сукоба.