Свет

Зашто је Бајден посетио баш Храм Светог Михаила у Кијеву?

Обнову храма деведесетих година прошлог века благословиле су украјинске владике у расколу, а данас у њему госте дочекује Епифаније Думенко који је начелу расколничке ПЦУ
Зашто је Бајден посетио баш Храм Светог Михаила у Кијеву?© Tanjug/Ukrainian Presidential Press Office via AP

Откако је вођа "Украјинске православне цркве Кијевског патријархата" Филарет Денисенко освештао 1998. године обновљени Светомихаиловски манастир у Кијеву, комплексан је одговор на питање: ко је овде православац? То је питање поставила и портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поводом посете америчког председника Џозефа Бајдена и његовог домаћина, украјинског председника Владимира Зеленског, храму посвећеном Светом архангелу Михаилу у Кијеву.

Зашто, наиме, нису посетили Кијевско-печерску лавру, симбол православља у Украјини? Као кад би, посетивши Београд, заобишли Храм Светог Саве или Саборну цркву; или, на Цетињу, уместо у Цетињски манастир отишли негде код Мираша Дедејића...

Да цинизам буде већи, Бајден је на поклоњење у кијевски Храм Светог Михајла дошао у дану у коме се украјинска тајна служба похвалила да је отпочела кривични прогон митрополита Черкаске епархије.

Елем, кијевска богомоља златних купола, која по наводима потиче из 11. века, док је неки извори датирају чак и у век раније, срушена је у совјетско време, тридесетих година прошлог века, што је била судбина не малог броја храмова у СССР. У савременим изворима сугерише се да је црква срушена јер је тобоже била украјинска, али се нигде не помиње којој је цркви припадала у то време. Онима који је данас својатају, свакако, није, јер тада у Украјини нису ни постојали.

Расколничка "Аутокефална црква Украјине", чији је "патријарх" 1991. године освештао крст подигнут на куполи и означио почетак њене обнове, основана је 1917, дакле, вековима после установљења манастира. А уз то је и деловала искључиво у дијаспори све до распада СССР-а и осамостаљења Украјине, када су њени припадници и дошли у земљу.

Друга украјинска расколничка организација, "Украјинска православна црква Кијевског патријархата" на челу са Филаретом Денисенком, који је "благословио" обновљени храм 1998, основана је тек 1992. године.

Коначно, (пара)црквена организација особе која је данас дочекала Бајдена и Зеленског у Светомихаиловском храму, Епифанија Думенка, основана је 2018. године.

Тада је "Томосом о аутокефалности" настала "Православна црква Украјине" чији су део постале и две горе поменуте организације са дугогодишњом традицијом "украјинског православља", а документ је потписао васељенски патријарх Вартоломеј.

Бележећи посету америчког председника кијевском храму златних купола, "Волстрит џорнал" констатује да је небеско-плави храм дуго био "симбол украјинског отпора пошто су његови свештеници 2013. године пружили уточиште прозападним демонстрантима, већином студентима, које је претукла полиција под контролом председника који је имао подршку Кремља".

Део манастирског комплекса је и "Зид сећања" са фотографијама "украјинских војника који су погинули у борби против руског агресора", како се наводи на званичном сајту храма. Део фотографија, иначе, како се може видети на снимцима начињеним приликом Бајденове посете, датира из 2014. године. 

Такође, из извештаја о посети америчког председника на сајту храма може се прочитати и да је Бајден већ био у овој цркви "симболу украјинског отпора" јер се у разговору са Епифанијем Думенком присетио своје раније посете Кијеву и Светомихаиловском храму.

Палио је у њему свеће и тадашњи британски премијер Борис Џонсон у јуну прошле године заједно са својим домаћином Зеленским – и тада је из неког разлога било веома важно да посета Кијеву има овај православни сентимент.

"Православна црква Украјине" је, једноставно, део новог украјинског националног идентитета, оног прозападног, како га описује "Вол стрит џорнал", што не воли да иде не само много векова уназад, већ ни много деценија. Као да је историја, па и црквена, започела пучем на Мајдану 2014.

Колико је самој земљи и њеним гостима, високим званичницима из иностранства стало до православља, хришћанства, поштовања основних верских права, показује стање у овој земљи где је једина канонска православна црква, она коју признају све остале помесне цркве, Украјинска православна црква (није исто што и "Православна црква Украјине" коју посећују Бајден и Борис Џонсон), изложена прогону годинама уназад, а последњих недеља и месеци прети јој и укидање.

Управо на дан Бајденове посете, Служба безбедности Украјине похвалила се на свом Телеграм каналу да је митрополит черкаски Теодосије из Украјинске православне цркве осумњичен за кршење Кривичног законика у члану који се односи на непоштовање једнакости грађана на основу расе, националности, верског опредељења и верских уверења. Безбедњаци су објавили да су нашли непобитне доказе о митрополитовом "ширењу међуверске нетрепељивости" и нарушавању једнакости грађана, између осталог и у томе што је објављивао "непријатељски материјал са пропагандних сајтова Руске православне цркве", а од два сајта која су навели као "пропагандне" један је званични сајт РПЦ.

Због веза са "центрима моћи у Москви", УПЦ је предмет различитих врста притисака и прогона много пре 24. фебруара 2022. године – они су се појачали после оснивања "Православне цркве Украјине", а претворили се у отворене и директне претње по опстанак саме цркве после почетка руске Специјалне војне операције.

Припрема се закон којим би УПЦ, као организација повезана с Москвом, била забрањена, владикама и свештеницима се одузима држављанство, уводе им се санкције, храмове претреса полиција, цркве заузимају службеници ПЦУ, а једна од највећих светиња Украјине, Кијевско-печерска лавра ускоро би сасвим могла да буде предата у руке расколника.

О томе, наравно, није било ни речи на састанку под златним куполама небеско-плавог храма.

image