Свет
Си, Трамп и Ноланова "Одисеја"
Моћ наводи људе да верују да могу победити противнике. Страх их чини сумњичавим према сваком странцу, а довитљивост их наводи да верују да се правила могу привремено ставити по страни. Оно што је заиста тешко, јесте уздржавање и поновна изградња правила и поверења
Кинески медији из занимљивих углова сагледавају и анализирају државну посету председника Си Ђинпинга САД и његове разговоре о најважнијим темама са председником Доналдом Трампом. Тако је Ли Џенг, са Кинеског института за савремене међународне односе, филм "Одисеја" Кристофера Нолана ставио у контекст Сијеве посете Вашингтону.
Ли Џенг подсећа да су у овој причи садржане три поуке које су и данас веома релевантне за друштво. Прва се, како наводи, односи на урушавање традиционалних врлина.
"Филм се више пута позива на концепт који није изричито артикулисан у Хомеровом оригиналу – Зевсов закон, који се односи на древни кодекс гостопримства, према којем се од странаца и домаћина очекује да поштују и штите једни друге... То је темељ на којем људска друштва формирају заједнице. Без овог основног нивоа поверења, људи не би могли да путују, тргују, преговарају или изграде стабилан друштвени поредак", пише Ли Џенг.
Трагедија у средишту филма, додаје, јесте у томе што сам Одисеј, захваљујући сопственој довитљивости, крши управо ово правило. Тројански коњ, једна од најпознатијих војних стратегија у историји ратовања, у Нолановом тумачењу постаје нешто више: првородни грех моралне природе.
Друга поука односи се на сам рат. Традиционални епови обично славе начин на који се ратови добијају, али "Одисеја" поставља питање шта се дешава после победе.
"Троја пада, а Грци односе славну победу, али се прича ту не завршава. Агамемнона убијају по повратку кући, Одисеј десет година лута, а јунаци старог доба остају мртви, расути или дубоко повређени оним кроз шта су прошли. Победници на крају откривају да освајање града није исто што и победа у стварању бољег света", пише овај кинески стручњак.
Трећа поука филма, додаје, односи се на кризу поверења коју је створио тројански коњ. Стратегија која је постала кључна прекретница у рату некада је надалеко слављена као тријумф људске домишљатости, али филм открива и другу страну лукавства.
Од тог тренутка, за сваки поклон могло се помислити да скрива непријатеља, а сваки чин поверења могао је бити злоупотребљен. Тројански коњ употребљен је само једном, али је то било довољно да сви који су дошли после тога доводе у питање да ли капије икада поново треба отворити. Коњ тако постаје симбол "оружаног коришћења поверења": он не уништава само Троју већ и сам темељ који омогућава људима да верују једни другима.
Зевсови закони у међународним односима
Издвајајући ове три поруке Ноланове контроверзне "Одисеје", Ли Џенг указује, како сам наводи, на модерно разумевање Зевсовог закона у међународним односима.
"И данас су потребна одређена основна правила, како би се спречило да се односи између великих сила уруше: нуклеарно оружје не би требало олако користити. Канали комуникације требало би да остану отворени током војних криза. Дипломатске обавезе не би требало произвољно поништавати. Економске и трговинске везе не би требало неограничено користити као оружје, а основне безбедносне забринутости друге стране требало би озбиљно схватати", поручио је Ли Џенг у ауторском коментару у листу "Чајна дејли".
Ова правила, додаје Џенг, не захтевају нужно да две стране верују једна другој. Она, пре свега, значе да чак и без поверења обе стране знају шта се не сме учинити.
"Истинска и трајна стабилност између великих сила почива на таквим правилима. Кина и САД би такође требало да успоставе таква схватања како би спречиле да стратешко ривалство ескалира без ограничења и избегле схватање да подривање осећаја безбедности друге стране на неки начин може бити извор сопствене безбедности", навео је Ли Џенг.
Он указује да "Одисеја", заправо, подсећа Кину и САД да се чувају "такмичења без ограничења".
"Проблем Тројанског рата није била само сама бруталност сукоба. Проблем је у томе што, када пораз друге стране постане једини циљ, средства која се користе за његово остваривање могу ескалирати изван утврђених граница. Обим сукоба могао би да се проширује, док се санкције и контрамере бескрајно нагомилавају. Војно одвраћање често може да буде само један корак удаљено од случајног сукоба. Свака појединачна ескалација може сама по себи изгледати рационално и оправдано, али посматране заједно, оне могу обе стране довести до исхода који је све само не рационалан", упозорио је Ли Џенг.
Проблем тројанског коња у савременим односима
Он скреће пажњу и да "Одисеја" нуди непосредније упозорење: како се носити са проблемом тројанског коња?
Савремене државе, наравно, не могу себи да дозволе самозадовољство када је реч о безбедносним ризицима. Чипови, комуникације, вештачка интелигенција, подаци, финансије и критична инфраструктура имају безбедносне последице, па ни Кина ни САД не могу себи да дозволе да у потпуности напусте заштитне мере.
"Али, када се логика безбедности неограничено шири, нормалне интеракције могу бити протумачене као инфилтрација, научна сарадња као крађа технологије, контакти међу људима као обавештајна активност, корпоративна улагања као стратешка контрола, а зависност од ланаца снабдевања као безбедносна рањивост. Тада може настати опасан зачарани круг: што се две стране више плаше тројанских коња, то више се међусобно обезбеђују, смањују нормалне контакте и слабе међусобно разумевање. Заузврат, што се мање разумеју, то спремније могу тумачити све што друга страна ради као потенцијалног Тројанског коња, због чега се безбедносна дилема сама појачава. Моћ наводи људе да верују да могу победити противнике, страх их чини сумњичавим према сваком странцу, а довитљивост их наводи да верују да се правила могу привремено ставити по страни. Оно што је заиста тешко, јесте уздржавање и поновна изградња правила и поверења", навео је Ли Џенг.
Live
