Зашто Кинези сматрају да је Сијева посета Вашингтону "нова историјска полазна тачка"

Политика обе америчке партије према Кини је јединствена, осим што су републиканци склонији већој продаји наоружања Тајвану и што Доналд Трамп, ипак, одржава канал комуникације са својим кинеским колегом.

Судећи према првим коментарима кинеских медија, у вези са државном посетом председника Си Ђинпинга Вашингтону, у Кини сматрају да је ова посета означила "нову историјску полазну тачку" у односима Кине и САД. 

"Глобал тајмс" управо том дефиницијом истиче суштину ове посете, али указује и на протоколарне почасти које су Сију указане у Вашингтону.

Сусрет који је пратио цео свет: Си Ђинпинг у Белoj кући, проблеми света и панда дипломатија

"Приликом његовог одласка из Вашингтона, високи званичници америчке владе испратили су га на аеродрому, где је испаљен 21 почасни плотун. Раније тог дана, Си и његова супруга Пенг Лијуан разговарали су уз чај са америчким председником Доналдом Трампом и његовом супругом Меланијом Трамп. Двојица лидера сагласила су се да граде конструктиван однос стратешке стабилности заснован на поштовању, правичности и узајамности. Си и његова супруга су у петак такође посетили Национални архив САД, у пратњи Трампа и његове супруге. Од дочека поред авиона какав се ретко виђа на аеродрому, преко формалног састанка и државне вечере, до разговора уз чај и посете Националном архиву САД, председник Си је током државне посете САД имао интензивне контакте са Трампом", наводи "Глобал тајмс", истичући да је "пружено ново стратешко усмерење" кинеско-америчких односа и да је посета довела "односе до нове историјске полазне тачке". 

Посете без преседана

"Приликом сусрета са Трампом у Белој кући у четвртак, Си је позвао да се нова визија конструктивног односа стратешке стабилности између Кине и САД преточи у дела и да се пронађе прави начин на који ће две велике земље међусобно да живе и сарађују", наводи "Глобал тајмс", уз опаску да је "размена посета шефова држава Кине и САД у периоду краћем од пола године без преседана у историји кинеско-америчких односа".

На позив Трампа: Председник Кине Си Ђинпинг у посети САД

"Разговори двојице председника обухватили су нека од најзначајнијих питања у билатералним односима, укључујући трговину, питање Тајвана и вештачку интелигенцију, што, према речима стручњака, одражава настојања обе стране да решавају непосредне проблеме, уз истовремено одржавање ширих односа на стабилном курсу", истиче "Глобал тајмс".

"На састанку у четвртак Си је истакао да су економски и трговински тимови две земље одржали нову рунду консултација и постигли нови заједнички договор, што је добра вест за индустрије и народе обе земље, као и за светску економију. Истичући да је сарадња двосмерна улица, Си је рекао да стабилни кинеско-амерички економски и трговински односи захтевају и проширивање списка области сарадње и скраћивање списка проблема. Све док обе стране буду поштовале дух једнакости, узајамног поштовања и узајамне користи, може се пронаћи излаз из проблема", рекао је Си.

Сијева позиција комотнија од Трампове

Судећи према овим проценама "Глобал тајмса" и Сијевим изјавама, стиче се утисак да је његова позиција у Вашингтону ипак била комотнија од Трампове.

Захваљујући импресивним резултатима Кине под његовим вођством на плану општег друштвеног, економског и технолошког развоја, Си не стрепи од пада популарности, међународни углед Кине никада није био већи, као ни животни стандард Кинеза.

Са друге стране, Трамп је заглибљен у рату са Ираном који САД, очигледно, не добијају, а највећи домет његове политике је терористички акт насилне отмице законитог председника Венецуеле Николаса Мадура која је, дугорочно, учврстила популарност Кине, али и Русије, у латиноамеричком свету, а не популарност САД.

Уочи Сијеве посете САД: Кинеске службе и ФБИ продубљују сарадњу

Уколико овом збиру додамо Трампов неуспех на плану брзоплето обећаног брзог окончања сукоба у Украјини, чињеницу да огроман дефицит САД у спољнотрговинској размени са Кином није ишчезао након царинског сукоба, инфлаторне ударе у самим САД уз скок цена енергената, као и да је други његов мандат поодмакао праћен хаотичним потезима, постаје јасно да је Трамп у разговорима са Сијем био страна којој треба предах у билатералним односима.

Ово тим пре што је Кина, данас је то сасвим јасно, победила у царинском сукобу чије примирје истиче четвртог новембра, а да је позиција САД данас ровитија него пре годину и по дана, при чему посебно треба нагласти пробоје Кине на технолошком плану и за сада недодирљиву позицију, управо апсолутну доминацију на плану контроле експлоатације и производње ретких земних елемената.

Кина зна да је рањени лав најопаснији 

Отуда потиче кинеска усредсређеност на широко уважавање САД, развој међусобне сарадње и мирну коегзистенцију. У Пекингу и те како разумеју да је епоха доминације САД окончана и да САД у условима нормалности на дуги рок не могу да добију битку са Кином.

Трамп најавио државну вечеру у част Си Ђинпинга

Пекинг стога покушава да, реално, дубоко фрустриране САД не изазове без потребе и сукобом науди властитом развоју који је мирнодопски и није, попут америчког, ослоњен на индуковане ратове широм света и војно-индустријски комплекс.

У овом контексту, нарочито је важна сарадња две технолошке суперсиле на плану развоја вештачке интелигенције.

Отуда и кинески став, који дели највећи део света, да Кина и САД треба да задрже људску контролу над технологијама вештачке интелигенције, да се придржавају приступа усмереног на људе и принципа коришћења вештачке интелигенције за добро, као и да обезбеде да вештачка интелигенција служи напретку човечанства, како је дословно у Вашингтону саопштио Си. 

Вино као показатељ америчких намера 

У симболичкој равни Сијеве посете, значајно је то што је за време вечере послужено вино Schramsberg Blanc De Noir којим су 1972. године наздравили тадашњи амерички председник Ричард Никсон и тадашњи кинески премијер Џоу Енлај.

Амерички циљ ни тада, пре више од пола века, није био кинески напредак, понајмање је амерички циљ била Кина какву данас знамо.

Циљ је била астрономска економска добит америчких корпорација са кинеског тржишта и коначно раздвајање Пекинга од Москве.

Управо то искуство указује да је америчка страна и те како, у овом тренутку, заинтересована за боље односе са Пекингом, када већ обуздавање Кине царинским притисцима, санкцијама и истискивањем њених компанија из ланаца снабдевања није дало очекиване резултате у првом делу Трамповог мандата.

Стратези би то, у светлу наведеног, назвали примирјем ради прегруписавања снага, чега су у Пекингу, без и мало сумње, потпуно свесни.