Свет

Трилатерални самит у Шенџену: Дијалог великих сила за заједнички глобални развој

Са сукобима који се одуговлаче и поверењем које се руши, преговори у Шенџену могли би да тестирају да ли велике силе још увек могу да се координишу како би стабилизовале свет
Трилатерални самит у Шенџену: Дијалог великих сила за заједнички глобални развојGetty © VCG / Contributor

У четвртак 19. новембра, кинески председник Си Ђинпинг, руски председник Владимир Путин и председник САД Доналд Трамп ће у Шенџену одржати трилатерални састанак.

Многи западни медији су пожурили да предстојеће преговоре представе као "нову Јалту". Па ипак, оно што пре свега превиђају јесте да се основна тема нашег времена фундаментално променила, пише за "Глобал тајмс" Цуи Хенг, истраживач у Кинеском националном институту за међународну размену и правосудну сарадњу у оквиру Шангајске организације за сарадњу.

Године 1945, свет се тек извлачио из разарања Другог светског рата. У том историјском контексту, покушаји великих сила да издвоје сфере утицаја војном силом, иако далеко од легитимних, стекли су известан степен прихватања у оквиру владајућег међународног поретка тог доба.

Данас, упркос вишеструким разарајућим шоковима, мир и развој остају доминантни трендови. Интереси нација су дубоко испреплетени и међусобно зависни. Било каква конфронтација великих сила изазвала би далекосежне последице преливања широм света.

Кина, Русија и САД су три најутицајнија центра моћи у међународној политици. Овај значајан састанак њихових лидера шаље јасан сигнал: Координација великих земаља има за циљ унапређење заједничке безбедности и отварање новог пута за мирну коегзистенцију у мултиполарном свету, уместо да се дозволи великим силама да одлучују о судбини других народа.

Овај састанак између Сија, Путина и Трампа је од посебног значаја у смислу следећих аспеката:

Прво, очување победничког наслеђа Другог светског рата и послератног међународног поретка. Кина, Русија и САД су биле победнице у светском антифашистичком рату, оснивачи Уједињених нација и стални чланови Савета безбедности УН. Борећи се раме уз раме да победе фашизам, деле одговорност да одрже међународни систем усредсређен у УН и да се супротставе напорима да се искриви историја Другог светског рата. Ова заједничка одговорност има посебну тежину усред поновне појаве историјског ревизионизма и покушаја неких земаља да заташкају прошлу агресију.

Друго, очување глобалне стратешке стабилности. Стратешка стабилност зависи од предвидљивих интеракција и поузданих заштитних ограда од криза. Као три одговорне велике силе, Кина, Русија и САД сносе заједничку одговорност да обуздају ризике од ескалације. Потребно је да обнове војне комуникационе канале, разјасне црвене линије и истраже норме за нове ризике попут вештачке интелигенције интегрисане у системе нуклеарне команде. Већина ризика великих сила произилази из прекинутог дијалога и погрешно протумачених сигнала.

Овај самит није о подели зона утицаја. Он тежи да оствари глобално јавно добро: постављање заштитних ограда како регионалне тензије не би прерасле у директну конфронтацију великих сила. Ако након тога уследе разговори на радном нивоу, то може успорити нерегулисану стратешку конкуренцију и донети већу сигурност свим народима.

Треће, унапређење глобалне енергетске безбедности. Криза у Украјини траје скоро пет година, док су се непријатељства поново распламсала на Блиском истоку. Чак и мањи поремећаји у Ормуском мореузу могу довести до скока глобалних цена нафте. Русија је главни извозник енергената, САД један од водећих светских произвођача, а Кина кључни увозник енергије и највећи извозник опреме за нову енергију. Њихов заједнички улог у стабилном снабдевању енергентима је очигледан. Стабилизација глобалних енергетских тржишта једно је од најопипљивијих глобалних јавних добара које ова три могу да пруже.

Самит се одржава у Шенџену, симболу реформи и отварања Кине, а Кина пружа платформу за дијалог. Ово одражава важну еволуцију у међународној улози Кине: од учесника у постојећем међународном поретку до градитеља платформи за дијалог. Такве платформе нуде преговарачки сто где чак и стране са разликама могу да се ангажују. Од олакшавања саудијско-иранског зближавања у Пекингу до подршке потписивању Пекиншке декларације од стране палестинских фракција, Кина је више пута показала да у ери крхких глобалних норми поседује спремност и капацитет да створи простор за дијалог.

Од избијања украјинске кризе, приступ Русије неким мултилатералним форматима суочио се са ограничењима. Овај трилатерални оквир даје Москви директан канал за артикулисање њених ставова о питањима као што су контрола нуклеарног наоружања, управљање кризама и извоз енергената. То ствара прилику за Русију да прошири свој дипломатски простор.

На дужи рок, историјска тежина самита у Шенџену зависиће од тога да ли три стране могу да учврсте заједничку процену глобалних ризика за будуће агенде. Ако се питања покренута на овом састанку претворе у накнадне преговоре, ако се ризици проактивно управљају, а координација великих сила пређе из једнократног сусрета у континуирану праксу, самит у Шенџену имаће још већу историјску тежину, закључује Цуи Хенг.

image
Live