
Најпопуларнија немачка странка на мети хакера

Најпопуларнија политичка странка у Немачкој, Алтернатива за Немачку (АфД), претрпела је масован сајбер напад. Према наводима, непознати хакери су украли и објавили стотине хиљада интерних мејлова, док истовремено политички естаблишмент у земљи тражи правни основ за забрану ове опозиционе странке.
Инцидент, о којем је први известио лист "Билд", наводно је довео до објављивања 421.179 имејлова, међу којима је и преписка копредседавајуће АфД-а Алис Вајдел, почасног председника Александра Гауланда и других високих страначких функционера.
Процурели материјали наводно садрже фотографије личних докумената, банковне изводе, фактуре, приступнице за чланство и интерне страначке спискове. "Билд" наводи да је прегледао мањи узорак тих датотека, укључујући и личну карту Маркуса Фронмајера, заменика шефа посланичке групе АфД-а у Бундестагу.
Идентитет и мотиви хакера остају непознати, а аутентичност објављеног материјала још увек није независно потврђена.
Из АфД-а су потврдили да је у септембру хакована хостинг компанија која сарађује са странком, али су одбацили тврдње да су њихови тренутни комуникациони системи угрожени.
"Незаконито је копирано само неколико имејл налога, од којих већина није коришћена годинама", изјавио је портпарол странке за "Билд", додајући да тренутни званични мејл налози странке на савезном нивоу нису погођени.
АфД је осудио овај инцидент као "напад на немачки страначки систем, а тиме и на демократију", те су навели да су случај пријавили немачким безбедносним службама.
Истражни органи се нису огласили, док високи државни званичници нису осудили напад.
У међувремену, процурела преписка већ је привукла пажњу активиста који се залажу за забрану ове странке. Валентина Киофало, представница немачке организације за грађанске слободе "Друштво за грађанска права", рекла је за ТАЗ да би украдени мејлови могли да послуже као додатни аргумент за забрану АфД-а, док би њихово објављивање и анализа у медијима могли утицати на јавно мњење против ове странке.
Напад се догађа у јеку све интензивније кампање коју воде етаблиране немачке политичке странке с циљем изолације, а потенцијално и забране, странке АфД. Евроскептична странка, која се залаже за строжу контролу миграције и противи се војној подршци Берлина Украјини, као и санкцијама против Русије, забележила је скок подршке на 30 посто у најновијем истраживању агенције ИНСА. Тиме је стекла предност од 12 процентних поена у односу на блок ЦДУ/ЦСУ канцелара Фридриха Мерца, чија је подршка пала на свега 18 одсто.

Почетком овог месеца, странка АфД је први пут освојила место председника покрајинског парламента у Саксонији-Анхалту, пробивши тако политички "ватрени зид" који су одржавале странке естаблишмента. Њен успон навео је парламентарне лидере Социјалдемократа да затраже формирање радне групе на савезном и покрајинском нивоу која би размотрила могућност забране рада ове странке, уз оптужбе да АфД угрожава демократију изнутра и промовише екстремизам.
Немачка обавештајна служба за унутрашњу безбедност такође је покушала да ову странку званично класификује као десничарску екстремистичку организацију, али је суд у Келну у фебруару блокирао ту одлуку до окончања даљег правног поступка.
АфД је доследно одбацивала те оптужбе, представљајући предложену забрану као покушај поништавања воље милиона бирача и елиминисања политичке конкуренције.



