Свет
Музеј у Шкотској повукао изложене египатске мумије: "Нисмо питали преминуле за пристанак"
Организација "Глазгов лајф", која управља музејом, саопштила је да је одлука у складу са савременом музејском праксом, позивајући се на ревидиране етичке смернице које је Међународни савет музеја објавио у јуну, а које подразумевају да се према људским посмртним остацима мора поступати достојанствено и с поштовањем
Британски музеј уклонио је древне египатске мумије из јавне поставке, позивајући се на недостатак "пристанка" преминулих, што је изазвало оптужбе за претерану политичку коректност.
Уметничка галерија и музеј Келвингроув у Глазгову, у Шкотској, једна је од најпопуларнијих културних атракција у земљи, са више од 1,3 милиона посетилаца годишње. Његове збирке обухватају египатске старине и мумифициране људске остатке који су годинама били изложени јавности.
Међу предметима уклоњеним из поставке налазе се осликани саркофаг са посмртним остацима египатског свештеника по имену Нехт, мумифицирана мушка глава, десно стопало и десна шака пронађени у Долини краљева у Луксору, у Египту, објавио је у четвртак "Глазгов тајмс".
Промене су привукле пажњу јавности након што је један посетилац испричао да је довео ћерку да види египатску мумију, али је открио да она више није изложена.
Он је на друштвеној мрежи Икс објавио фотографију музејског обавештења у којем се наводи да су посмртни остаци уклоњени "у знак поштовања".
Организација "Глазгов лајф", која управља музејом, саопштила је да је одлука у складу са савременом музејском праксом, позивајући се на ревидиране етичке смернице које је Међународни савет музеја објавио у јуну.
Те смернице предвиђају да се према људским посмртним остацима мора поступати достојанствено и с поштовањем.
Нацрт политике те организације предлаже да такви експонати буду изложени само уз документовани, информисани пристанак преминулих особа или, када је то примерено, њихових потомака.
"У недостатку таквог пристанка, сматрамо да је уклањање древних египатских људских остатака из поставке чин већег поштовања према преминулим особама", изјавио је портпарол организације "Глазгов лајф".
Одлуку је критиковао шкотски конзервативни политичар Мурдо Фрејзер, који ју је описао као "воук лудило".
"Чак су и египатске мумије сада жртве културе отказивања у друштву које је толико опседнуто савременим схватањима да је потпуно изгубило осећај за меру", изјавио је Фрејзер.
Крис Макговерн, председник Кампање за право образовање и бивши саветник јединице за политике британског премијера, такође је осудио овај потез, назвавши га "воук бесмислицом и празним демонстрирањем врлине".
"Није могуће тражити дозволу од оних који су умрли пре више хиљада година", рекао је он, додајући да музеји у Египту и даље излажу мумифициране посмртне остатке.
Сам Египат бранио је излагање својих старина у страним музејима.
Мохамед Исмаил Халед, председник египатског Врховног савета за старине, изјавио је прошле године да хиљаде артефаката који су легално извезени у Британију представљају "најбоље амбасадоре Египта", јер привлаче међународне посетиоце у ту земљу.
Каиро, међутим, наставља да захтева повратак опљачканог културног блага, укључујући Камен из Розете, који се налази у Британском музеју, и бисту Нефертити у Берлину.
Организација "Глазгов лајф" саопштила је да ради и на уклањању додатних археолошких људских остатака из музеја Келвингроув, а након тога планира да уклони саркофаг и мумифициране остатке из оближњег Музеја Светог Мунга.
Контроверза је уследила након сличне одлуке Музеја у Манчестеру, који је у септембру уклонио мумифициране остатке Египћанке по имену Асру, старе 2.700 година, након што су више од два века били изложени јавности.
Live
