Иза кулиса важне поруке из Техерана: Да ли је кључ за решење кризе на Блиском истоку у рукама Русије

Састанак председника Русије Владимира Путина у Кремљу са секретаром Врховног савета за националну безбедност Ирана Мохсеном Резаијем шаље недвосмислену поруку да се Иран ослања на Русију и да у њој види потенцијалног партнера за решавање кризе. 

Председник Русије Владимир Путин састао се 5. новембра у Кремљу са секретаром Врховног савета за националну безбедност Ирана Мохсеном Резаијем у Москви. 

Хитна порука Путину из Техерана: Зашто је изасланик врховног вође Ирана стигао у Кремљ

Како наводе из Кремља, две стране су разговарале о развоју билатералне сарадње у оквиру Споразума о свеобухватном стратешком партнерству, као и о међународним и регионалним питањима, са посебним фокусом на ситуацију у Персијском заливу и на Блиском истоку.

Из Кремља је такође потврђено да је Резаи пренео поруку врховног вође Ирана Моџтабе Хаменеија.

Чињеница да су састанку присуствовали и помоћник председника Јуриј Ушаков, као и начелник Главне управе Генералштаба Оружаних снага Русије Игор Костјуков, прилично је значајна, оцењује Фархад Ибрахимов, предавач на Руском универзитету пријатељства народа (РУДН) и стручњак за политичке науке.

Иако детаљи разговора нису саопштени, присуство Костјукова указује на то да су теме разговора вероватно превазишле оквире политичких односа и обухватиле хитна безбедносна питања, која су од прворазредног значаја за Иран.

Мохсен Резаи – важна карика у војном и политичком ланцу Ирана 

Резаи је утицајна личност у војном и политичком пејзажу Ирана.

Као бивши главнокомандујући Корпуса гарде исламске револуције (ИРГЦ), ужива велики углед у војним круговима, а такође одржава дугогодишње везе са утицајним верским великодостојницима. Резаијево именовање за секретара Врховног савета за националну безбедност, као и задатак који му је поверен – да лично пренесе поруку Хамнеија Владимиру Путину – указују на висок степен поверења које му указује врховни вођа Ирана.

Стога, његова посета Москви има значајну тежину. Резаи се залаже за снажно стратешко повезивање Ирана, Русије и Кине, сматрајући те односе кључним за безбедност Ирана и његову независну спољну политику. Његова посета потврђује да јачање веза са Москвом има подршку на највишем нивоу у Техерану.

Још један важан "детаљ" је брзина Резаијевог доласка у Москву. 

Телефонски разговор између Путина и Резаија обављен је 2. новембра, а само три дана касније уследио је састанак уживо, током којег је пренета порука Врховног вође.

То указује на то да се ово питање није могло решити на даљину нити путем уобичајених дипломатских канала, пише за РТ Ибрахимов. Таква хитност се може разумети, јер након осам месеци рата, и САД и Иран истражују могућности за дипломатски помак, док се истовремено припремају за обнову непријатељстава.

Америчке снаге у региону спремне су за кратку, интензивну кампању, уколико је амерички председник Доналд Трамп одобри.

Сам Трамп је изјавио да тренутно нема планове за нове нападе, али да остаје спреман да делује ако буде потребно.

Међутим, у Техерану су свесни да таква уверавања не искључују могућност будућих напада. Стога, иранско руководство не може да верује јавним изјавама Вашингтона, већ мора да узме у обзир могућност даље ескалације и процени на какву подршку земља може да рачуна.

Након осам месеци рата, и САД и Иран траже могућности за дипломатски помак, док се истовремено припремају за обнову непријатељстава.

Карлсонове црне слутње, оружје за масовно уништење и односи Русије и САД

Ова неизвесност је додатно појачана расправама о могућој употреби оружја за масовно уништење.

Новинар Такер Карлсон је недавно изнео тврдњу да Трамп разматра нуклеарни напад на локацију у близини Натанза, једног од кључних иранских нуклеарних постројења.

Хамнеи дао "одређена овлашћења", ИРЦГ упозорава: У случају новог напада САД, гађаћемо базе у Европи

Трамп је одговорио да нема потребе за таквим нападом; никакве додатне потврде Карлсонових тврдњи нису се појавиле. Иако амерички званичници, које цитирају водећи западни медији, уверавају да Вашингтон нема намеру да употреби нуклеарно оружје, таква уверавања за Техеран нису довољна.

Истовремено, у току је дебата о хемијском оружју. Према недавним извештајима, Израел је обавестио САД да Иран наводно разматра употребу хемијског оружја.

Неки амерички званичници ове извештаје виде као покушај да се изврши притисак на Вашингтон да настави велике војне операције. У међувремену, земље Залива су реаговале на вест са скептицизмом. Сам Иран категорично негира да поседује било какво хемијско оружје. 

Посета Мохсена Резаија Москви добија посебан значај у контексту промене у односима између САД и Русије.

Трамп је своју одлуку да не уводи нове санкције Русије образложио жељом да се не угрозе преговори о Украјини.

Вашингтон је заинтересован за одржавање дијалога са Москвом, а и Русијом је отворен за дијалог. Порука је јасна: Москва ће самостално изабрати своје партнере, а њени односи са Техераном имају суштинску вредност.

Сулејман Ахмед: Рат у Ирану неће се завршити ове године

За иранско руководство, овај састанак представља прилику да се поново потврди обострани интерес за сарадњу и начин њеног наступања у тренутним околностима.

Ваља напоменути да се ова посета одиграла у тренутку када се политичка будућност Израела нашла на тесту: након парламентарних избора, који су одржани 27. октобра, није извесно ко ће формирати владу, поготово што је председник Израела Исак Херцог задужио председника странке Јашар Гадија Ајзенкота да формира следећу владу Израела.

Нетанјаху је био главни покретач војног притиска на Иран и укључивања САД у рат. Његов одлазак са власти не би ставио тачку на сукоб Ирана и Израела, али би притисци на Вашингтон ослабили. 

Када је реч о Москви, ова посета отвара пут јачању веза са Техераном и могућности да се залаже за решења у региону која су у њеном интересу.