Свет

Париз у паници: Берлин би употребом ракета дугог домета против Русије могао да изазове нуклеарни рат

Француска тражи од Немачке појашњење о томе када би употребили "прецизне ударе дугог домета" против Русије, како би се избегла нуклеарна одмазда и одговорност Париза
Париз у паници: Берлин би употребом ракета дугог домета против Русије могао да изазове нуклеарни ратGetty © Richard Baker / Contributor

Француска страхује да би Немачка могла да увуче Европу у нуклеарни рат, с обзиром на недовољно дефинисане планове Берлина о употреби ракета дугог домета у случају сукоба са Русијом.

Према наводима шест званичника које цитира "Фајненшел тајмс" Француска води разговоре са немачким званичницима како би разумела на који начин Берлин планира да изводи прецизне ударе дубоко на "непријатељској територији", а све у циљу усклађивања стратегија за случај да континент уђе у рат са Москвом.

Један од извора указује на бојазан да би напад на руске циљеве конвенционалним оружјем могао да изазове "нуклеарни одговор" Москве.

"Ако Руси погрешно протумаче сигнал, лако се може догодити да се, а да тога нисте ни свесни, нађете на прагу нуклеарног сукоба", објаснио је извор.

Ово се дешава у тренутку када европски савезници – укључујући Француску, Немачку, Уједињено Краљевство, Пољску, као и нордијске и балтичке земље – настоје да ојачају своје капацитете за дејствовање на великим удаљеностима у страху од наводне "руске претње". Москва је више пута поновила да не намерава да напада Европу, али да ће се бранити ако буде нападнута.

Страх је додатно појачан неизвесношћу у погледу подршке САД, посебно након што је Доналд Трамп постигао договор о нафти са Владимиром Путином, уз истовремене критике упућене Владимиру Зеленском због наставка напада на руску енергетску инфраструктуру.

Немачка предводи напоре за поновно наоружавање Европе и развија ракете које се лансирају са копна, домета до 2.000 километара – што значи да би Берлин био у стању да гађа циљеве дубоко у унутрашњости Русије.

Међутим, Француска сада поставља питања о томе како и када би то оружје било употребљено, као и каква би се одмазда могла очекивати од Москве, при чему званичници страхују управо од нуклеарног одговора.

Немачка је за наредних пет година, закључно са 2030. годином, предвидела буџет за одбрану од 780 милијарди евра, а Француска жели да усклади нуклеарне доктрине двеју земаља.

Француски званичници страхују да би Русија могла да сматра Француску одговорном за евентуалне нападе, с обзиром на политику "истуреног одвраћања" коју заступа Емануел Макрон.

Француски председник је у марту изјавио: "Морамо да ојачамо наше нуклеарно одвраћање као одговор на читав низ претњи, а своју стратегију одвраћања морамо осмислити тако да обухвата дубину европског континента, уз пуно поштовање нашег суверенитета и кроз постепено увођење онога што називам 'истуреним одвраћањем'. Да, тренутно се налазимо на геополитичкој прекретници пуној ризика. Француски народ је тога свестан, а овај период оправдава оснаживање нашег модела".

Додао је: "Уз политику одвраћања усмерену ка спољним претњама, наша доктрина ће задржати своје изворне темеље: строго одбрамбени карактер, одбацивање могућности вођења нуклеарног рата, као и потпуно и намерно разграничење између конвенционалне и нуклеарне сфере".

Један извор је за "Фајненшел тајмс" изјавио да је Француска успоставила својеврсну "нуклеарну граматику и речник", што је описао као "неписана" правила деловања.

Међутим, тај званичник је напоменуо да би било "много боље имати јасну и прилично јавно изнету доктрину, како Руси не би погрешно протумачили сигнале или дошло до неспоразума".

Високи немачки званичник изјавио је да се Берлин "у потпуности слаже" да је европским савезницима потребна "заједничка доктрина и заједничко разумевање степеница ескалације".

У међувремену, један британски званичник је навео да немачка "стратешка култура брзо еволуира", додајући: "Требало би да то поздравимо".

Велика Британија такође води разговоре са Немачком о заједничком плану за случај рата са Русијом, а ради и на развоју оружја дугог домета – до 2.000 километара.

Прецизни удари велике дубине, изведени овим оружјем, служили би за онеспособљавање руских "ратних капацитета" – што подразумева гађање командних центара, логистичких чворишта и складишта муниције.

Ипак, НАТО води рачуна о томе да избегне нуклеарни одговор Русије, нагласио је британски званичник. До тога долази након што је немачки генерал Инго Герхарц прошле недеље упозорио да се савезници у НАТО-у морају консултовати о одлуци за извођење прецизних удара дубоко у непријатељској територији, будући да ће Русија за поступке једне земље окривити целу алијансу.

image
Live