Румунија би да плати Американцима да остану: Букурешт нуди новац за сваког америчког војника

Док администрација америчког председника Доналда Трампа разматра смањење војног присуства у Европи, поједине чланице НАТО-а спремне су да плате како би амерички војници остали на њиховој територији. После Пољске, која је понудила 15.000 долара годишње по војнику, у ред је стала и Румунија.

Румунски председник Никушор Дан изјавио је за "Фајненшел тајмс" да је Вашингтону већ представио предлог о подели трошкова америчког војног присуства.

"Предложили смо одређене износе који се односе на војнике и поделу трошкова", рекао је Дан, додајући да Букурешт жели "више америчких војника и више убојитих војних капацитета".

Према подацима његовог кабинета, у Румунији је тренутно распоређено 1.172 америчких војника, док их је раније било 1.700.

Румунске власти наговестиле су да разматрају понуду сличну пољској, а Пољска је већ показала колико је спремна да плати за америчко војно присуство. Варшава, на чијој се територији тренутно налази око 10.000 америчких војника, годинама заговара изградњу сталне америчке базе под називом "Форт Трамп". Не само да је спремна да финансира њену изградњу већ је понудила и 15.000 долара годишње за сваког америчког војника који би у њој био распоређен.

Наш избор

Румунија отвара базе за америчке операције: Шта то значи за Србију и цео регион

Пољски министар одбране Владислав Косињак-Камиш изјавио је после састанка са америчким колегом Питом Хегсетом да је добио уверавања да се "све креће у добром правцу", што је протумачио као зелено светло Пентагона за изградњу сталне базе. Пентагон, међутим, није одговорио на захтев "Фајненшел тајмса" за коментар.

Румунска понуда долази у тренутку када Вашингтон преиспитује своје војне обавезе на европском континенту. Заменик америчког министра одбране Елбриџ Колби, који се раније залагао за "ограниченије и усмереније" америчко присуство у Европи, недавно је посетио Пољску и Румунију како би проценио, како то описују, безбедносне изазове на источном крилу НАТО-а.

Дан је истакао да Румунија води готово идентичну спољну политику као Пољска, нарочито када је реч о односу према Русији.

"Разумемо претњу коју представља Русија и разумемо како сукоб у Украјини угрожава нашу безбедност", рекао је театрално румунски председник. 

Он је навео да су руски дронови више пута пали на румунску територију и да Букурешт намерава да ојача заштиту црноморског региона, али без ескалације.

Румунија, међутим, нема финансијске могућности Пољске, која за одбрану већ издваја готово пет одсто БДП-а. Велики буџетски дефицит, признао је Дан, ограничава могућности Букурешта да прати пољску војну потрошњу.

Ипак, румунски председник сматра да његова земља има шта да понуди Вашингтону. Као посебно важне издвојио је америчку ваздухопловну базу "Михаил Когалничану", у близини Црног мора, и луку Констанца. Подсетио је и да је Румунија ове године дозволила америчким снагама коришћење базе током сукоба са Ираном, док су друге европске земље одбиле да своје објекте ставе на располагање Вашингтону.

САД имају војно особље и противракетне системе у бази "Девеселу", на југу Румуније, али војни стручњаци упозоравају да амерички контингент тренутно углавном обезбеђује функционисање постојећих објеката, а не представља значајнију борбену снагу.

Џеј Ди Венс одржао лекцију у Минхену: Највећа безбедносна криза Европе је страх од свог народа

Дан је оценио и да су односи Букурешта са Трамповом администрацијом побољшани након почетних несугласица због поништених румунских председничких избора 2024. године. Наиме, амерички потпредседник Џеј Ди Венс раније је критиковао поништавање избора, доводећи у питање наводе о руском мешању, али румунски председник сада тврди да су неспоразуми превазиђени.

"У САД је дошла нова администрација која није имала све информације о нашој билатералној сарадњи. Мислим да су врло брзо потом разумели", рекао је Дан.