Свет
НАТО би да ратује са Русијом, али ће морати пешке: Авионског горива неће бити
Студија је показала да чак ни преузимање свих расположивих количина авионског горива намењеног цивилном сектору током наредне деценије не би било довољно да се задовоље потребе потенцијалних војних издатака
Снаге НАТО-а могле би да се суоче са несташицом авионског горива у будућем рату, јер европски прелазак са фосилних горива и смањење капацитета за прераду нафте стварају озбиљне рањивости, упозорава се у новој студији.
"Политико" пише да је студија коју је подржао НАТО, објављена у септембру, показала да би, уколико током наредне деценије дође до великог сукоба у којем би учествовале европске чланице Алијансе уз појачања из Северне Америке, потребе НАТО авијације за горивом могле да премаше расположиве залихе.
Док се милијарде евра из одбрамбених буџета широм блока троше на авионе, тенкове, ракете и дронове, истраживачи упозоравају да би управо ограничене количине горива могле да отежају будућу одбрану.
"Из перспективе војне спремности, приступ гориву је од огромног значаја. НАТО-у су потребне поуздане залихе енергије за одвраћање и одбрану, а понекад те потребе колективне одбране значе да војска мора да има приоритет", изјавио је високи војни званичник НАТО-а.
Истраживачи НАТО-а делимично су за несташицу горива окривили политике декарбонизације Европске уније и савезничких земаља, које су створиле тржишне подстицаје за обновљиве изворе енергије и убрзале затварање рафинерија нафте на које се војска ослања приликом стварања залиха. Због тога европске чланице НАТО-а, према њиховој оцени, немају довољно дизел-горива и авионског горива.
Подаци организације FuelsEurope и Европске комисије показују да је приближно четвртина рафинерија нафте на континенту затворена од 2009. године, чиме су регионални капацитети смањени за више милиона барела дневно. Европи је преостало око 70 активних постројења способних да снабдевају домаће тржиште авионским горивом.
Нова студија објављена је у време када Брисел настоји да повећа рафинеријске капацитете блока, који су током протеклих 20 година смањени за 10 одсто, што има последице и по одбрану, на шта је прошлог месеца у јавном обраћању упозорио европски комесар за енергетику Дан Јергенсен.
"У разумно претпостављеном најгорем сценарију, од средине тридесетих година овог века никаква ограничења цивилне потрошње не могу да успоставе равнотежу система без додатне интервенције", навели су истраживачи.
Међутим, студија је показала да чак ни преузимање свих расположивих количина авионског горива намењеног цивилном сектору током наредне деценије не би било довољно.
"Од 2035. године, чак и потпуно преузимање цивилних залиха оставља мањак од 4,7 милиона тона авионског горива", написали су истраживачи, додајући да би тај недостатак могао да порасте на чак 50 милиона тона до 2050. године.
Ипак, истраживачи сматрају да се криза може избећи и да је неопходно да НАТО хитно спроведе промене.
Они препоручују савезничким владама да очувају рафинеријске капацитете, повећају стратешке резерве горива, убрзају производњу алтернативних авионских горива, диверзификују увоз и повећају ефикасност коришћења горива у војсци.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте такође је изразио забринутост, признајући на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку да је Алијанса забринута због недостатка рафинерија у случају рата са Русијом.
Live
