Свет

Пет држава ЕУ отвара центре за повратак миграната у Руанди: Наш допринос борби против азиланата

Немачка, Аустрија, Холандија, Данска и Грчка вероватно ће се суочити са изазовима у вези са политиком која је критикована као "тежак морални пропуст"
Пет држава ЕУ отвара центре за повратак миграната у Руанди: Наш допринос борби против азиланатаGetty © Victoria Jones - PA Images / Contributor

Пет држава чланица ЕУ најавило је планове за успостављање центра у Руанди, намењеног особама које немају законско право да бораве у Европи. Овај пилот-пројекат, за који се очекује да ће наићи на правне препреке, већ је осуђен као "тежак морални пропуст".

Немачка, Аустрија, Холандија, Данска и Грчка прве су које намеравају да искористе недавно усвојене прописе ЕУ о враћању миграната. Ови прописи омогућавају да се особе које су исцрпеле све правне могућности за жалбу против свог удаљавања из Европе, упуте у трећу земљу.

Ових пет држава ЕУ навело је у саопштењу да ће "почети конкретни преговори са партнерском земљом Руандом ради спровођења" овог плана. Истичу да ће он дати "значајан допринос даљем сузбијању илегалних миграција, разбијању пословног модела кријумчара људи и растерећењу нашег становништва".

Званичници се надају да ће, почевши од почетка наредне године, у Руанду упутити 100 људи како би тестирали овај модел. Програм ће се односити на одрасле особе чији су захтеви за азил одбијени, као и на друге који немају законско право да бораве у ЕУ.

Како су за "Гардијан" рекли дипломатски извори, мигранти би у теорији боравили у прихватном центру у Руанди неколико месеци, након чега би одлучивали да ли ће се интегрисати у живот у тој афричкој земљи (у региону Великих језера) или ће се вратити у своју матичну државу.

За разлику од неуспелог пројекта који је у Руанди покушала да спроведе британска конзервативна влада, или споразума који је Италија склопила са Албанијом, овај план се неће односити на особе које су у поступку тражења азила.

Државе учеснице наводе да прихватни центар, који ће бити отвореног типа, није намењен дуготрајном смештају, већ прихвату људи који пристижу у континуираним таласима. Дипломатски извори наводе да земље ЕУ неће користити објекте у Кигалију које је финансирала Велика Британија.

Владе укључених земаља тврде да ће овај потез заштитити европски систем азила, истовремено уклањајући подстицај за илегалне мигранте да долазе у Европу. Критичари су указали на етичке проблеме у вези са склапањем споразума са репресивном владом Руанде.

Стејт департмент САД је 2024. године утврдио да та влада дозвољава државним безбедносним снагама и цивилним званичницима да некажњено крше људска права, а изражена је и забринутост због стања слободе изражавања и употребе принудног рада.

Организације за заштиту људских права сматрају да ће овај план неминовно доживети неуспех.

"Државе чланице их могу називати 'центрима за повратак' или чак 'центрима за добродошлицу', али никакав еуфемизам не може сакрити насиље које произилази из чупања људи из живота који су градили у Европи и њиховог слања у земљу коју чак и не познају – без породице, друштвених веза или икаквих реалних изгледа за будућност", изјавила је Кјара Катели из организације "Пикум", паневропске мреже која се залаже за права миграната без регулисаног правног статуса.

image
Live