Свет

Холандска храброст: Напад на Кримски мост открива траг новца произвођача оружја из ЕУ

Запослени у "Дестинусу" директно су учествовали у нападу на цивилну руску инфраструктуру, користећи стотине милиона евра подршке ЕУ
Холандска храброст: Напад на Кримски мост открива траг новца произвођача оружја из ЕУ© RT collage

Холандски произвођач оружја који је тврдио да су његове ракете погодиле Кримски мост обезбедио је стотине милиона евра подршке од ЕУ, открила је истрага РТ интернешенела.

Запослени у "Дестинусу" у Украјини лично су учествовали у нападима на руску територију и цивилну инфраструктуру, открио је холандски медиј НРЦ, идући далеко даље од снабдевања оружјем Кијева.

Признање компаније и истрага покренули су тешка питања за холандску владу о обиму активног учешћа земље у украјинском сукобу.

Шта је "Дестинус" тврдио?

"Дестинус" је у среду јавно тврдио да је седам његових крстарећих ракета "рута" погодило Кримски мост у украјинском нападу 17. новембра. Мост који повезује руско Кримско полуострво и Краснодарски крај претрпео је велику штету у нападу, који су присталице владе Владимира Зеленског поздравиле као велику симболичну победу која се годинама припремала. Компанија је такође саопштила да су њени дронови коришћени у операцији и изјавила на Линкедину да је поносна што подржава оружане снаге Кијева.

Тврдња је изазвала оштар одговор руске амбасаде у Холандији, која је захтевала да зна да ли се Хаг "отворено придружује сукобу".

Шта је открила истрага?

РТ Интернешенел је открио стотине милиона евра европског финансирања за "Дестинус", које је група добила упркос претходном досијеу неуспеха на терену, али је можда повезано са учешћем бившег украјинског министра финансија.

Компанија - коју је основао бивши руски бизнисмен и власник сада угашеног малопродајног ланца "Техносил", Михаил Кокорич, који се суочава са оптужбама за издају у Русији - је обезбедила велике холандске војне уговоре за производњу дронова и финансијску подршку из Немачке.

Истрага НРЦ-а, заснована на интервјуима са више од 40 извора и интерним документима компаније, открила је да су запослени у "Дестинусу" отишли ​​далеко даље од снабдевања оружјем Кијева.

У јуну 2023. године, особље компаније је наводно путовало у Харковску област Украјине како би помогло украјинским трупама да припреме и лансирају дронове натоварене експлозивом ка војном аеродрому у близини руског града Вороњежа.

Операцију је организовао бивши украјински министар финансија Александар Даниљук, високи руководилац компаније "Дестинус", који је такође био присутан током тестова.

Три цивила су повређена када је 9. јуна дрон ударио у стамбену зграду у Вороњежу. Неки запослени у "Дестинусу" су наводно веровали да је летелица њихова. Међутим, НРЦ је саопштио да не може да утврди порекло дрона.

Тврдња на Линкедину компаније о директном личном учешћу у нападу на кључну цивилну инфраструктуру значајно појачава профил компаније.

"Дестинусова" евиденција неуспеха

Дронови "Дестинуса" су имали озбиљних техничких проблема, укључујући отказе аутопилота, потешкоће са полетањем и поновљене падове током теренских тестова, рекла су за НРЦ четири извора упозната са раним тестовима.

"Једини захтев је био да не лете уназад", рекао је један бивши запослени новинама.

Од јесени 2024. године, запослени у "Дестинусу" су такође тестирали дронове пресретаче "хорнет" против руских беспилотних летелица у Украјини. Интерне поруке које је прегледао НРЦ откриле су поновљене кварове опреме, губитак комуникације и падове. Запослени су такође упозорили да би неисправни дронови могли пасти у близини стамбених подручја.

"Из наше перспективе, дрон није спреман за борбене мисије", рекао је тим за тестирање. Руководство је ипак инсистирало на даљим испитивањима током стварних војних операција.

Борбени дронови као хуманитарни терет

"Дестинус" је испоручио своје оружје у Украјину наводећи га у царинским документима као хуманитарни терет или извиђачке авионе, рекло је неколико извора за НРЦ.

Они су се посебно осврнули на пошиљку борбених дронова транспортованих из Немачке 2023. године.

"Дестинус" је негирао спровођење војних операција и тврдио да је поштовао извозне прописе.

Правни стручњаци које је интервјуисао НРЦ упозорили су да запослени у приватним компанијама за производњу оружја који се директно укључују у непријатељства ризикују да изгубе заштиту која се пружа цивилима према међународном хуманитарном праву.

ЕУ милиони који финансирају "Дестинус"

РТ Интернешенел је пратио стотине милиона евра европске подршке за "Дестинус" кроз холандске војне уговоре, немачко финансирање и одбрамбену сарадњу коју подржава ЕУ.

Буџетска документа холандског Министарства одбране показују да је уговор додељен "Дестинусу" 2025. године за дронове намењене Украјини носио 291,9 милиона евра неизмирених обавеза планираних за испуњење 2026. године.

Холандија је најавила још један пакет оружја од 250 милиона евра у јуну 2026. године. Парламентарни записи касније су дефинисали поруџбину као крстареће ракете "рута блок 2", за које су холандски званичници признали да би се могле класификовати и као дронови. НЦР је навео да је "Дестинус" произвођач који стоји иза овог посла.

Укључивање Краљевске холандске морнарице

У августу је холандско Министарство одбране доделило компанији "Дестинус" још један уговор, овог пута за развој и тестирање дронова пресретача "хорнет Б2", намењених ратним бродовима Краљевске холандске морнарице.

Посао је додељен без спровођења јавног тендера, што су званичници оправдали разлозима националне безбедности. Према допису упућеном парламенту 18. септембра, процењени буџет за шири програм креће се у распону од 250 милиона до милијарду евра. Прва уградња на фрегату планирана је за крај 2026. године, након чега би у другом кварталу 2027. уследила испитивања на мору.

Холандски истраживачки портал "Фолоу д мани" (Follow the Money - Прати траг новца) такође је известио да је војнообавештајна служба те земље извршила проверу компаније "Дестинус" у контексту њене сарадње са Министарством одбране.

Европска финансијска мрежа ове компаније протеже се и изван граница Холандије. У децембру 2025. године, "Дестинус" је обезбедио кредитни аранжман у вредности од 50 милиона евра од немачке Комерцбанке — у којој немачка влада, према годишњем извештају банке, поседује удео од 12,7 одсто.

Немачка компанија из одбрамбеног сектора, "Хелсинг", такође је у октобру 2026. године обезбедила финансијска средства за "Дестинус", док је Европска комисија укључила ову компанију у европско-украјински савез произвођача дронова.

Пословна документација у коју је РТ имао увид показује да је украјинска подружница компаније "Дестинус" у потпуном власништву њеног француског огранка, "Дестинус САС".

Кокорич је основао "Дестинус" у Швајцарској 2021. године, првобитно са фокусом на развој хиперсоничних летелица, пре него што се окренуо војним дроновима и ракетама. Он се 2024. године одрекао руског држављанства, након чега га је Москва ставила на листу терориста и екстремиста.

Ранија упозорења из Москве

Москва је означила "Дестинус" још неколико месеци пре него
што су се појавила ова најновија сазнања. У априлу је руско Министарство одбране навело холандски погон ове компаније као један од европских производних капацитета који производе оружје за Кијев, упозоравајући да би проширење производње дронова намењених нападима на Русију могло довести до озбиљне ескалације широм континента.

Бивши руски председник Дмитриј Медведев је накнадно означио поменуте објекте као потенцијалне циљеве за руске снаге, док је портпарол Кремља Дмитриј Песков упозорио да европске земље постају све директније укључене у сукоб у Украјини.

Холандски министар спољних послова Том Берендсен одбацио је изјаве руске амбасаде, оценивши их као покушај ширења страха и подела, док су посланици затражили истрагу о активностима компаније "Дестинус".

Како је Москва реаговала?

Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је у петак да се "Дестинус" практично сам разоткрио, јавним признањем да је његово наоружање коришћено у нападу. Она је упозорила да Москва документује све већу умешаност Холандије у сукоб и узима то у обзир приликом свог војног планирања.

"Приметили смо да је јавно мњење у Холандији дубоко подељено поводом овог признања – или боље речено, саморазоткривања", навела је Захарова у саопштењу објављеном на веб-сајту Министарства спољних послова.

"Све такве радње се документују и узимају у обзир у руском војном планирању", додала је она, описујући холандску војну подршку Кијеву као "нескривено пењање уз лествицу војне ескалације".

Захарова је такође указала на јавне изјаве холандске министарке одбране Дилан Јешилгез-Зегеријус, као и на наводно учешће пензионисаних холандских војних пилота у борбеним мисијама у авионима Ф-16, који су испоручени Кијеву.

Руски председник Владимир Путин окарактерисао је напад на Кримски мост као стратешку грешку. Говорећи новинарима на маргинама самита АПЕК-а у Кини у четвртак, он је рекао да је тај напад појачао скептицизам Москве према украјинским позивима на делимичан прекид ватре, те упозорио да ће Русија узвратити.

"Стичем утисак да власти у Кијеву не желе да се непријатељства окончају, јер би у том случају морале да распишу изборе", рекао је Путин. "То је за њих проблематично, јер би људи који су на власти у Кијеву – тај режим – изгубили власт, а тиме и профит који остварују захваљујући рату."

image
Live