Свет
Херш пореди Бајдена и Кенедија: Да ли је САД потребан рат?
Кенеди и његови саветници, наиме, нису схватили да се њихова мишљења о Вијетнаму и њеним становницима не поклапају са реалношћу, а слична ситуација је и данас
Евидентан је јаз између стварног стања у зони сукоба и онога што председник САД Џозеф Бајден говори о томе, оцена је америчког новинара Симора Херша, добитника Пулицерове награде у новом чланку објављеном на његовој интернет страници.
"Постоји неизбежан јаз између онога што нам председник говори о рату, чак и прокси рату (преко посредника), и стварности", написао је Херш.
Према речима новинара, ова изјава је тачна како за актуелног америчког председника који покушава да добије подршку јавности за конфликт у Украјини, тако и за бившег председника Џона Ф. Кенедија, под којим је вођен Вијетнамски рат који је он покушавао паралелно да разуме.
Кенеди и његови саветници, наиме, нису схватили да се њихова мишљења о Вијетнаму и њеним становницима не поклапају са реалношћу, па су програми који су планирани за ту азијску земљу били осуђени на пропаст, истакао је новинар.
Вијетнамски рат, који се водио од 1964. до 1975, ушао је у историју као један од највећих војних сукоба друге половине 20. века. У почетку су у конфронтацији учествовале две државе - Демократска Република Вијетнам и Јужни Вијетнам, али су се 1964. и САД умешале у рат на страни Југа.
Почетак 1962. године представљало је критично време за председника Џона Ф. Кенедија. Након што су његов имиџ и вођство били укаљани катастрофом у "Заливу свиња" на Куби, три месеца од почетка мандата, одлучио је да заузме став у Јужном Вијетнаму и да се супротстави ширењу комунизма.
Кенеди је крајем 1961. у тајности повећавао америчку дефолијацију, која се у војне сврхе користи за изазивање опадања лишћа у шумама и високом растињу, чиме се непријатељ лишава места за камуфлажу за своје људе, оружја, возила и објекте, затим припрему бомбардовања и броја америчких трупа у Јужном Вијетнаму.
Борба председника САД против међународног комунизма је трајала. Његово покриће био је совјетски лидер Никита Хрушчов, који је на самиту 4. јуна 1961. одушевио младог председника својим знањем, чврстином и недостатком поштовања према Кенедијевом лутању на Куби.
"Тако да ме је једноставно пребио", рекао је Кенеди касније колумнисти "Њујорк тајмса" Џејмсу Рестону.
Без обзира на то, Америка је била одушевљена сјајем и гламуром Џона и Џеки и њиховог живота у Белој кући, са забавама и друштвеним догађајима који су окупили најбоље што је Америка имала да понуди из света музике, уметности и науке. Тако је Дејвид Херберт Доналд, најистакнутији Линколнов научник свог времена, замолио да одржи приватни говор у Белој кући. Мала група којој се обратио – није их било више од двадесет – укључивала је дугогодишње пријатеље председника и неке кључне чланове његове владе. Доналд, који је те године добио Пулицерову награду за свој рад о Грађанском рату, био је гост председника и његове супруге. Био је одушевљен, о чему сведочи елоквентно писмо старом пријатељу, које је написао неколико недеља касније.
"Сазнао сам за тај састанак током 1990-их, док сам истраживао за књигу о Кенедијевој администрацији. Доналд ми је тада послао копију писма, али ме је замолио да објавим врло мало информација у својој књизи. Урадио сам шта је тражио. Доналд је умро 2009. године, након деценија предавања америчке историје на Универзитету Харвард, и желео бих да мислим да би одобрио опширније наводе о тој вечери у Белој кући", написао је новинар.
До 1965. године број америчких трупа у Вијетнаму достигао је 540.000 људи, не рачунајући флоту и стратешку авијацију.
У Сједињеним Државама се скоро 1.800 војника и даље сматра несталим. Током година Вијетнамског рата убијено је око 58.000 америчких војника и официра, око 300.000 је рањено.
Херш је 8. фебруара објавио своју истрагу о експлозијама у Северном току, у којој је, позивајући се на извор, навео да су експлозивне направе испод руских гасовода под окриљем "Балтопс вежби" у јуну 2022. године подметнули рониоци америчке морнарице уз подршку норвешких специјалаца.
