РТ Балкан анализа: Због чега је све више необичних кандидата на изборима широм света?

Прошло је више од три деценије откако је на првим вишестраначким изборима за председника Србије Никола Шећероски, по занимању фасадер и продавац сувенира, покушао да стане на црту Слободану Милошевићу. Иако је за кандидатуру прикупио више од 12.000 потписа, на изборима 1990. године освојио је свега 3.168 гласова. 

Шећероски је умро у мају 2008. године, али чини се да је управо он отворио врата домаће политичке сцене "неполитичарима", комичарима и, како се често коментарише, "људима из народа".

Тако се на изборима 2004. године за председника кандидовао бизнисмен Богољуб Карић чију је кандидатуру обележила идеја да би Србија могла да зарађује милијарде на извозу зелене салате. За разлику од претходнопоменутог Шећероског, господин Карић је остварио одличан резултат, освојивши скоро 570.000 гласова (18,23 одсто), а завршио је на трећем месту, иза Томислава Николића и победника Бориса Тадића.

Више од 10 година касније, медијску пажњу придобио је Бели Прелетачевић (Лука Максимовић), чији је политички покрет "Сарму проб'о ниси" на локалним изборима у Младеновцу био другопласиран. Годину дана касније, Бели Прелетачевић се кандидовао и на председничким изборима.

Те 2017. године, освојио је 9,42 одсто, односно скоро 345.000 гласова, што му је обезбедило треће место. Иза себе оставио је, између осталих, Вука Јеремића, Војислава Шешеља и Бошка Обрадовића.

Инфлуенсер на изборима у Црној Гори

Крајем марта, у Црној Гори ће бити одржани председнички избори, а поред већ познатих имена црногорских политичара, један од кандидата биће и инфлуенсер Јован Радуловић Јоџир којег на друштвеним мрежама прати више стотина хиљада људи, а има и Јутјуб канал под називом "Пијани електричар" где претежно објављује духовите видео-снимке.

Јоџир ради као персонални тренер и власник је дечије играонице "Јоџирленд", а на идеју да се кандидује за председника дошао је, како каже, спонтано. Сматра да је Црној Гори потребна нека врста освежења, те да су му "ови који хоће да се кандидују некако смотани".

"Желим неко освјежење државе, људи су тмурни, никакви. Ја их насмијем кроз друштвене мреже, али желим да их насмијем на прави начин и да ову државу водим у правом смјеру и на прави начин. Сакупио сам пуно потписа и пријатно сам изненађен", рекао је недавно Јоџир.

Свет пун необичних кандидата

И поред тога што је све више необичних кандидата на изборима у региону, исти тренд јавља се широм света, а поготово у Сједињеним Америчким Државама. Пре свега, један од најпознатијих америчких председника Роналд Реган ушао је у свет политике као глумац, а у Белој кући се задржао од 1981. до 1989. године. 

На изборима 2016. године, читав свет је изненадила (а неке је и запрепастила) победа бизнисмена и ријалити шоумена Доналда Трампа. Већ тих година, глумац и рвач Двејн Џонсон најављивао је могућу кандидатуру за председника САД коју је константно одлагао, да би на крају рекао да му се чини да је 2024. година када ће коначно ући изборну трку.

Пре неколико дана своју кандидатуру најавила је Меријен Вилијамсон испред Демократске партије. Вилијамсон је позната као "духовни вођа" и ауторка је више од 10 књига. Вилијамсон је била чест гост у емисији Опре Винфри, а 2014. године се кандидовала за конгресменку испред 33. конгресног дистрикта Калифорније. 

Неколико година касније, у јануару 2019. године најавила је кандидатуру за председницу САД, да би се повукла годину дана касније. Ове године, 4. марта, постала је први званични противкандидат Џозефу Бајдену унутар Демократске партије.

Један од најпознатијих репера на свету Је (широј јавности познат као Кање Вест) такође је 2020. године покренуо неуспешну председничку кампању, а већ две године касније најавио је да ће се кандидовати за председника САД на изборима 2024. године. 

Ипак, нису само Сједињене Државе познате по необичним кандидатима. Године 2019. грађани Украјине изгласали су да председник те државе буде Владимир Зеленски, глумац и комичар. Такође глумац и комичар Марјан Шарец био је премијер Словеније од 2018. до 2020. године. Шарец је касније био и на челу словеначког министарства одбране.

Кандидати "неполитичари" су негде мање, а негде више успешни, међутим оно што је сигурно јесте да се на изборним листићима широм света појављује све више таквих. Били они комичари, глумци или само појединци који нису професионални политичари, често се испоставља да им је заједничка анти-естаблишмент политика, незадовољство статусом кво и мејнстрим медијима које сматрају својим непријатељима.

Поред тога, спаја их и чињеница да чак и кад се домогну власти, они који су гласали за њих остају разочарани неиспуњеним обећањима.

Грађани Србије нису дали господину Шећероском могућност да спроведе своја изборна обећања. Да је било другачије, можда би нерадници научили да раде, а не да "испијају шест или седам пута кафу на дан". Можда више не би било смрти изазваних инфарктом...

"Има да спречим народ да умире од инфаркта. Имам проналазак, на себи сам га лично испробао. Развод брака нема да буде, нема да буде растурања породице, нема да више буду деца ко пилићи", говорио је Шећероски деведесетих година. 

Толико година касније, нема више Шећероског, али све је више оних који подсећају на њега и обећавају сличне ствари.