Свет
Украјина тражи касетне бомбе од Америке: Опасна муниција којом је НАТО бомбардовао Србију
Те бомбе су забрањене у више од 120 земаља јер испушта велики број мањих бомби које потом неселективно падају и представљају озбиљну претњу за цивиле
Украјина жели да америчке касетне ваздухопловне бомбе МК-20 адаптира за своје беспилотне летелице како би гађала руске снаге, јавио је "Ројтерс".
Кијев је позвао чланове Конгреса да притисну Белу кућу да одобри слање касетног оружја, које је забрањено у више од 120 земаља јер испушта велики број мањих бомби које потом неселективно падају на шире подручје и тако представљају озбиљну претњу за цивиле.
Амдинистрација Џозефа Бајдена за сада одолева да потпише то одобрење, за Ројтерс су рекли представници Одбора за оружане снаге Представничког дома.
Чињенице су да је Кијев проширио листу жеља за наоружањем, рекли су за Ројтерс чланови Комитета америчког Представничког дома за оружане снаге, Адам Смит и Џејсон Кроу.
Помоћник Конгреса, који је желео да остане анониман, рекао је да су украјински званичници такође приватно лобирали код посланика у Вашингтону да траже одобрење Беле куће.
"То се неће догодити", рекао је члан Конгреса, мислећи на потпис Бајденове администрације.
Извори агенције су пренели да су украјински званичници на минхенској конференцији прошлог месеца приватно покушали да апелују на америчке законодавце да изврше притисак на Белу кућу, да одобри испоруку такве муниције.
Украјина се нада да ће јој касетно оружје дати предност у оштрој борби против руских снага у источној Украјини.
Украјинци су већ раније затражили касетне гранате од 155 милиметара.
Украјина жели да касетна муниција, конвенционална побољшана муниција двоструке намене, заустави руски напад у граду на истоку, Бахмуту.
Свака граната распршује 88 подмуниције. МК-20 се испоручује летелицом. Отвара се усред лета, ослобађајући више од 240 подмуниције или бомби налик стрелицама.
Украјинска војска верује да ова подмуниција "има бољу способност пробијања оклопа" од оружја које баца из дронова.
Корпорација "Тектрон Системс" престала је да производи МК-20 2016. године, након што су Сједињене Државе обуставиле продају Саудијској Арабији, али упућени кажу да Америка има више од милион примерака у залихама.
Противници употребе касетних бомби тврде да када се бомбе распршују, могу да осакате и убију цивиле, те да имају високу стопу неуспеха, при чему представљају опасност годинама након завршетка сукоба.
Пакт из 2008. о забрани производње, употребе и складиштења касетне муниције усвојиле су 123 земље, укључујући већину од 28 чланица НАТО. Сједињене Државе, Русија и Украјина одбиле су да се придруже.
Иначе, касетна муниција коришћена је у НАТО бомбардовању Србије 1999. године, а њени остаци и дан-данас представљају опасност за њене грађане.
